---

Osmo takmičenje "Srpska solo pesma" u Mladenovcu 2018.

.......Osmo takmičenje „Srpska solo pesma“ održano je kao i sedam prethodnih u Muzičkoj školi „Stavan Hristić“ u Mladenovcu. Njegovi idejni tvorci su direktorka škole Nada Torbica Đokić i tenor Slavko Nikolić, koji je u ovoj školi oformio odsek solo pevanja i koji ličnim primerom, sopstvenim koncertima i kompakt diskovima upućuje učenike i studente u lepotu naših kompozicija za glasove.

.......U čitavom nizu učestalih vokalnih manifestacija na ovoj se insistira na SRPSKOJ solo pesmi. Tako je od prošle godine oformljeno i takmičenje „Srpske tradicionalne pesme“ držeći se Glinkine zamisli da „muziku stvara narod – kompozitor daje samo aranžman“. Sa učesnicima ovog takmičenja proputovali smo kroz čitavu našu zemlju, malu, ali folklorno raznovrsnu. Oni čine onaj mali ali ustvari veliki korak pri očuvanju narodne baštine, jer oni koji ne znaju da je (sa)čuvaju  nisu je ni dostojni. Čuli su se lepi i tekstovi i muzika; spontani, iskreni, nesputani, čini se u jednom dahu i nastali i (i)spevani. (Etnomuzikolozi i kad govore čini se kao da pevaju).

....... Uglavnom se radilo o strofičnim pesmama, jednostavne formalne građe ali u zavisnosti od dramskog sadržaja pesme menjala se i njihova dinamička i emotivna obojenost. Pevali su čisto, dikcijski jasno, bogato ukrašavajući osnovne melodijske niti trilerima i alikvotnim tonovima. Dvojica mladića sa kavalima pružili su nekoliko puta instrumentalnu podršku svojim drugaricama. Uglavnom su se predstavile devojčice (na pragu devojaštva) (sa izuzetkom dvojice pevača) u lepim narodnim nošnjama, sa upletenim kosama i u opancima i vezenim čarapama, tako da su pružili lep i vizuelni, ne samo auditivni utisak. Njihov raspon godina je prilično širok, preko decenije. Najmlađi učesnik je bio 12-godišnji Đorđe Radulović iz Muzičke škole „Nevena Popović“ iz Grocke (jedine naše muzičke škole sa ženskim imenom velike pijanistkinje i omiljene profesorke); on je postao laureat u svojoj kategoriji (osnovnih muzičkih škola), pevajući zvonkim „nosivim“ glasom pesama iz Levče i sa Kosova  i Metohije.

....... Među srednjoškolcima je bilo najviše učesnika (devet), a laureat je 17-godišnja Miljana Samardžić iz smederevske muzičke pkole „Kosta Manojlović“ (čije su profesorke i dovele najverći broj učesnika) koja se opredelila za ljubavne pesme iz Užica („Ja sam tebe govorila Mile/ te su vode otrovale vile“), iz Šumadije („Sunce žeže zapara je ljuta/ na toj suši 'oće da s'osuši“) i iz Homolja („Tija maglo, gde si zimovala“). Dve kandidatkinje sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu osvojile su prve nagrade (obe su iz klase Sanje Ranković). Emilija Daćevac dobila je 98 poena, podjednako uspešno predstavljajući se i u humornom programu – „Aj Sanjanke, sve devojke“ (Prijedorke varošanke/ ceo dan spiju, haj, haj, lice miju“) i u ljubavnom – „Mila majko podaj me za diku“ (ma mu kuća bila na šljiviku) i u tragičnim – „Teško žali na istoku sunce“ (što izgibe Srpstvo na Kosovu/ od žalosti sunce zatamnelo). Dva poena više dobila je najstarija i najkultivisanija takmičarka 23-godišnja Tanja Vučković, pevajući pesmu sa Ovčara („Tija maglo, gde si zimovala“), svatovsku iz Banata („Odbi se grana od jorgovana“), ljubavnu pesmu iz okoline Raške („Ja sam moje pitala u šali“), čobansku („Stojan čuva ovce po Šar planine“) – pojačavajući iz pesme u pesmu i sopstveni dinamički i emotivni tonus.

.......Ono što me je posebno impresioniralo kod „Srpske tradicionalne pesme“ to je što učesnici od početka do kraja slušaju jedni druge i tako najbolje mogu da uoče i sopstveni redosled. Na ostalim takmičenjima, čak i međunarodnim  (na Šopenovom konkursu u Varšavi, na dirigentskom u Bonu, pa i na našim Takmičenjima Muzičke omladine) učesnici dođu i izvedu svoj program i odmah odu; ne čuvši ostale kandidate od kojih bi mogli i da nauče i da vide kako se uči u drugoj školi, u drugom gradu, misle da su „najbolji na svetu“ – i onda im je kriv i žiri i svi odreda. Prebacuje se zašto su članovi žirija imali svoje učesnike – a ovde se ni to nije moglo dogoditi, jer nijedna profesorka u žiriju nije dovela one koje poučava (Mirjana Zakić, Smiljka Đorđević, Maja Stojanović i sekretarica žirija Jelena Gligorić-Milanović).

....... Ove godine su nastupila i dva vokalna ansambla, oba iz Smedereva – „Prvaci“ i „Vidik“, pevajući „na glas“ i „na bas“. Takmičenje je teklo u jednom dahu, bez pauza; tako je najbolje mogao da se donese pravi sud o njihovom izvođaštvu. Uglavnom su pevali bez instrumentalne pratnje - što je najteži vid vokalnog muziciranja, ali su oni pevali čisto, bez intonativnog pada, čak ni kada su se u njihovo muziciranje „upletali“ bučni svatovi iz okolne Opštine.

....... „Podeljena radost je dvostruka radost“ – tvrdio je veliki nemački pesnik – Gete (a čuvari naše divne narodne baštine radovali su se zajedno sa onima koji su dobili najviše ocene; oni su sebi postavljali ciljeve da na idućem takmičenju budu još bolji, jer čak i laureati treba da teže višim i daljim ciljevima. Veliki dirigent Herbert fon Karajan govorio je da „onaj ko postigne sve svoje ciljeve  - prenisko je izabrao“, jer, kako je uvek govorio naš najbolji flautista, Ljubiša Jovanović – „Cilj je pokretna meta“!

Srpska solo pesma

.......Na osmom Takmičenju „Srpska solo pesma“ učestvovalo je pedesetak učenika i studenata, od najmlađe 13-godišnje Milice Stanković iz Kruševca (Muzička škola „Stevan Hristić“), do najstarijeg 26-godišnjeg studenta Stevana Jovanovića iz Kragujevca (Filološko-umetnički fakultet). U tom velikom rasponu godišta smenjivale su se baletanke i štikle od desetak santimetara, prave balske toalete sa obiljem tila, čipkama i satenima. Našminkane su i očešljane po poslednjoj modi. U „moje vreme“ vodili smo  računa o tome kako ćemo svirati ili pevati; šta ćemo reći svojim muziciranjem, a ne kako ćemo izgledati.

.......Ali   danas „neki novi klinci“ stasavaju uz reklame za mršavljenje i kozmetiku, uz plastične operacije koje im menjaju spoljašnjost i ne trudeći se da obogate sopstvenu unutrašnjost čitanjem, razmišljanjem, razgovorima, predavanjima mimo škole i fakulteta. Više se kuca po mobilnom telefonu nego po tastaturi nekog instrumenta. Često se dobijao utisak da takmičarke ne razumeju ni maternji jezik (koji je iz dana u dan sve siromašniji) na kome su srpske solo pesme napisane u prelepim stihovima Desanke, Šantića, Zmaja, pa i predivnim partiturama Bajića, Biničkog, Hristića o čežnji i o ljubavnoj boli. Nove generacije ostavljaju utisak da su površne kao da im je samo površinsko bitno. Jadni roditelji koji rade od jutra do mraka da bi sve to mogli da obezbede! 

....... Nije to slučaj samo na ovom takmičenju u Mladenovcu; i druga vokalna takmičenja postala su prave revije visoke mode! Isprazna utrkivanja ko je doteraniji, ko ima lepšu i skuplju haljinu, a ne ko bolje i sadržajnije donosi tekst. Peva se na lošem ruskom (i još lošijem francuskom i nemačkom) jeziku (to su „demode“ jezici, uči se samo „kaubojski engleski“) a vokalne literature na tom jeziku – nema! Pitam se kako će se obući te buduće „mlade“ za sopstveno venčanje, za odbranu diplome i doktorata, jer će, svakako, u njihovim tek „načetim“ životima biti i mnogo značajnijih trenutaka od takmičenja u Mladenovcu? U disharmoniji su i sa skromno obučenim korepetitorima.

....... A, divna direktorka škole u bluzi i pantalonama, koja je uložila maksimalni trud oko organizacije Takmičenja, gde sve funkcioniše besprekorno, za par minuta se dobiju rezultati i diplome, izgleda prema njima kao Pepeljuga!

....... Takmičilo se dva dana u pet kategorija. Propozicije su dozvoljavale da se samo u prvoj kategoriji otpeva solo pesma slovenskog (a ne isključivo srpskog) autora, a u petoj kategoriji, uz slavenskog bilo je obavezno da se čuje i srpski autor. U četvrtoj kategoriji svaki učesnik predstavio je po dve srpske pesme!

....... Na mene su poseban utisak ostavili učesnici iz manjih gradova i njihovi vredni vokalni pedagozi iz Negotina, Kruševca, Užica, Smedereva, Grocke i iz grada domaćina koji ima (samo) osnovnu muzičku školu i čiji su profesori (Vladimir Bulatović i Ana Stanković) pripremili za takmičenje čak osmoro učesnika (učenica prvog razreda Neda Živanović osvojila je prvu nagradu).

....... Članovi žirija za đake bili su Miomira Stanišić-Špirić, Ivana Dimitrijević i Maja Đokić, a za studente – Katarina Jovanović, Marina Trajković-Bidžovski i Saša Arsenkov. Vladimir Bulatović bio je sekretar kompletnog takmičenja. Oni su za laureate proglasili  u prvoj kategoriji 17-godišnjeg baritona Andriju Sekulića, učenika beogradske muzičke škole „Mokranjac“, koji je najdoživljenije predstavio kompozicije Bonančinija i Konjovića, a u drugoj kategoriji najviše emotivnog naboja i dinamičke osenčenosti donela je Beograđanka sopran Marta Hadžimanov iz Muzičke škole „Josip Slavenski“; u trećoj je pobedio bariton Konstantin Kostić, koji je doista sugestivno dočarao kako „u krošnjama jesen ćuti“ (u „Jesenjem rastanku“ Dimitrija Golemovića) i kako čarlija zefir u vokalnoj minijaturi Aleksandra Dargomižskog sa lirskom vokalizom na kraju vokalnog putovanja Josifa Marinkovića („Iz grad u grad“).

....... Laureat kompletnog takmičenja postao je student Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu odlični bariton Strahinja Tričković koji je svoje interpretacije obogatio sa mnogo tonskih boja, koji je stilski autentično lepo oformljenim i punim glasom, uz puno razumevanje teksta predstavio veoma širok raspon od klasike do muzike XX veka potekle iz pera Mocarta (arija iz „Don Đovanija“), uz tri solo pesme – najlepše romanse iz opusa Čajkovskog „Sred šumnog bala“, uz „Elegiju“ Stevana Hristića i „Jesenji rastanak“ Dimitrija Golemovića.

....... „Jesenjim rastankom“ i mi smo se rastali od Mladenovca i od dragih srdačnih ljudi koji su se svim srcem trudili da takmičarima umanje tremu, a nama „speru sa duše prašinu svakodnevnice“ – kako je za muziku tvrdio da je u stanju nemački novelist Berhard Auerbah, učinivši u nedeljno veče, posle dva takmičarska dana da se prisetimo oduševljenja Alfreda de Misea koji je u jednom danu verovatno sličnom ovom mladenovačkom uskliknuo:
„Dani rada! Jedini dani u kojima sam živeo!“

Gordana Krajačić

---

SEDMO TAKMIČENjE UČENIKA I STUDENATA

SOLO PEVANjA SRBIJE -"SRPSKA SOLO PESMA"

MLADENOVAC  2017.

....... Vagner je s pravom tvrdio da je „ljudski glas najstariji, najprikladniji i najlepši muzički organ, jedini kome muzika duguje svoje postojanje“.

....... Uopšte, Niče je smatrao da „bez muzike život bi bio greška“, ali ljudski glas je nešto sasvim posebno i neodvojivo od nas samih. Moji kolege sa radija koji vode emisiju „Klasiku molim“ gde slušaoci biraju „hit nedelje“ kažu da ukoliko emituju kakvu opersku ariju – ona redovno bude apsolutni pobednik. Zabeleženo je i da je najduži aplauz koji je neki umetnik dobio pripao Plasidu Domingu; publika u Bečkoj državnoj operi tapšala mu je 30. jula 1991. sat i dvadeset minuta posle pevanja naslovne uloge u Verdijevoj operi „Otelo“.

....... U okviru mladenovačkog takmičenja orgsanizovano je ove godine i Prvo takmičenje "Srpska tradicionalna pesma"
na kome su se čuli najlepši primeri obrednih, običajnih, radnih pesama sa refrenima, sa upevima, zapevima i pripevima, koje su učesnici pevali u stilu tzv. psalmodičkog sola, bez instrumentalne pratnje, pri čemu je veoma teško odžati čistu intonaciju – ali i to im je polazilo za rukom, čak i uz oglašavanje automobilskih sirena jer je nedeljom dan svadbi a venčanja se obavljaju u neposrednoj blizini. Lepota ovih iskrenih melodija, nevelikog obima morala je dotaći damare svakog slušaoca:

„Vetar duva sa Morave
čuješ li me moj dragane
čuješ li me kako pevam
ko da druge brige nemam;
najveća je moja briga
što do tebe druga igra“.

....... Većina naših narodnih pesama je u molskom štimungu, sa notom sete i nostalgije. Kada su jednom prilikom upitali Šuberta zašto piše samo tužne pesme, odgovorio je: „Ja samo takve i znam, da li vi znate neku radosnu?“

„Tamna noći, tamna li si,
devojčice – lepa li si...“

....... Pevali su o Šar planini, Dunavu, golemim livadama, šajkašima, Vaskrsu, belom stadu i cveću, „kićenim nebom zvezdama, a poljem ovcama“, brali su „vence za mladence“...

....... Najviše učesnika bilo je iz Smedereva, iz Muzičke školke „Kosta Manojlović“ iz klasa Jelene Simić i Jelene Stanojević, ali je bilo takmičara i iz Subotice, Kraljeva, Požarevca (samoukih, iz „Gradskog ansambla narodnih igara i pesama“). Učestvovala su samo dvojica mladića (i desetak devojaka) i svi su veoma kvalitetni. Ipak, laureat je postao 18-godišnji Nikola Ljubić iz Smedereva sa 100 osvojevih poena koje je dobio pevajući vojvođansku pesmu „Duni vetre sa banatske strane“, kosovsko-metohijsku – „Karanfile, cveće moje“ i šumadijsku – „Sunce žeže, zapara je ljuta“. U stopu ga je pratio samouki Nenad Džunić (sa 97,33 poena) iz Požarevca . Ono što je najlepše – oni su slušali i bodrili jedni druge; posle sopstvenih izvođenja ostajali su u sali da tapšu kolegama; na kraju, čekajući rezultate svi su zajedno zapevali u skladnom višeglasju.

....... Divna atmosfera, bez surevnjivosti, sa podrškom, vladala je među ovim mladim čuvarima narodnog muzičkog blaga. Ne zna se šta je bilo lepše: auditivni ili vizuelni doživljaj! Takmičari su došli u nošnjama i opancima, sa ispletenim kikama, u izvezenim bluzama i čarapama. Na kavalu ih je muzikalno pratio Filip Milosavljević. Dodeljene su dve treće, tri druge i osam prvih nagrada. Niko nije odustao od prijavljenih kandidata. I članice žirija – Mirjana Zakić, Milica Gračanac, Jelena Gligirić Milanović – bile su sasvim profesionalne; niko od njih nije doveo svoje đake ili studente, smatrajući da to ne bi bilo korektno.

....... Srpska solo pesma

....... Mišljenja sam da su u srpskoj romantičarskoj muzici najlepša dela poverena glasu: rukoveti su naši horski đerdani, a solo pesme pravi dragulji! Sve ono što je sticajem okolnosti bilo preskočeno u srpskom stvaralaštvu jer smo tolike vekove robovali pod Turcima a oni i sami nisu znali ni za sonate ni za simfonije opet se u tom XIX veku, kada je tek uspostavljena srpska država, zaorilo iz grla naših stvaralaca – nežno, ustreptalo, nadahnuto. Pisali su o snovima, nadama, čeznućima, poneseni lepotom srpskih pesnika – Zmaja, Ilića, Radičevića, Šantića. Na prelasku vekova, kada se Evropa opraštala od romantizma koračajući ka imporesionizmu i ekspresionizmu, naši kompozitori su i dalje pevali o „Kiši“, pitali se „Gde si dušo?“, čeznuli „Da su meni oči tvoje“, ostali zadivljeni – „Jorgovan grana procvala“...

....... Ima više takmičenja solo pevača u našoj sredini i Bogu hvala – i treba da ih bude! Ali ovo je sasvim specifično jer postavlja upravo našu solo pesmu u prvi plan. Mi uopšte naša dela držimo nekako u zapećku ma na kom odseku da se školujemo, sviramo ih i pevamo nekako uzgred, kao jednu od pet šest kompozicija koje imamo na programima godišnjih i diplomskih ispita. A ko će ih interpretirati ako ne mi sami? Kada sam pre tridesetak godina bila u Lajpcigu raspitivala sam se u njihovom Udruženju kompozitora da li su čuli za naše Stevane – Mokranjca i Hristića – koji su se školovali u njihovom gradu – odgovorili su mi da o njima ne znaju ništa! Tenor Slavko Nikolić, koji je idejni tvorac ovog takmičenja i njegov umetnički direktor, ne samo da insistira upravo na našoj solo pesmi, odredjujući programe u pojedinim kategorijama i birajući sastav žirija, nego i daje ličnim primerom sjajni podstrek izvođačima jer na svim svojim koncertima  i na 12 kompakt diskova redovno interpretira dela naših autora ostvarujući ideju velikih mislioca da „lični primer nije glavna stvar nego jedina“!

....... Više od šezdeset potencijalnih (ili već oformljenih) mladih pevača u toku dva takmičarska dana došlo je u Mladenovac; međutim, tih 64 pevača imalo je i svoje korepetitore, profesore pevanja (sa ponekima, mlađim, došli su i roditelji) i svi su dobili uz lepu, toplu i svetlu salu sa polukoncertnim klavirom i reč dobrodošlice i ohrabrenja od svih koji rade u Osnovnoj muzičkoj školi „Stevan Hristić“ u Mladenovcu na čelu sa direktorkom Nadom Torbicom Đokić koji brinu ne samo gde će se učesnici upevati, nego i da se potkrepe i osveže posle takmičenja. Među takmičarima nije bilo „zalutalih“ – svi imaju prirodno lepe glasove, neki još uvek nisu dovoljno „otvoreni“ – ali imaju šta da kažu, saosećaju sa tekstom i trude se da ga maksimalno plastično i doživljeno predstave.

....... Laureati:

Maksimalnih sto poena osvojili su samo oni kojima su svi članovi dali po sto poena: u prvoj kategoriji to je bio 16-godišnji Andrija Sekulić, topli, osećajni bariton iz beogradske Muzičke šlkole „Mokranjac“, u drugoj kategoriji takođe beogradski bariton iz škole „Josip Slavenski“ – 18-godišnji Milutin Jocić, koji je ostvario bogata dinamička nijansiranja čak i na jednom tonu u čuvenoj Hendlovoj ariji „Ombra mai fu“ iz opere „Kserks“ i jasnu dikciju u delima Roberta Šumana i Stevana Hristića. Muzikalnu klavirsku saradnju pružila mu je Jasmina Vukašinović, prelivajući svoju deonicu impresionističkim bojama u Hristićevoj solo pesmi „Veče na školju“. Marija Kuzmina, 19-godišnja takmičarka iz beogradskog „Mokranjca“, pobedila je u trećoj kategoriji interpretirajući dve solo pesme Milojevića i Konjovića i čuvene „Prolećne vode“ Rahmanjinova – raskošno i neobuzdano kako to može da učini samo neko pre dvadesete u čijim žilama pritom teče ruska krv.

....... Laureat kompletnog takmičenja i učesnik u petoj kategoriji postao je 22-godišnji bariton sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu Filip Vučić, koji je ceo program doneo iskristalisano i izosećano, sa divnim pianom na kraju najlepše romanse Čajkovskog – „Sred šumnog bala“. On je dobio i specijalnu nagradu za najbolje izvedenu srpsku solo pesmu – i s obzirom da je obe Stanislava Biničkog interpretirao izvanredno – ne znam da li mu je ovu nagradu obezbedila „Da su meni oči tvoje“ ili „Jorgovan grana procvala“, ali je zapravo zaslužuju obe. Pratio ga je sjajno Vladimir Gligorić pružajući mu u svakom momentu krajnje muzikalnu podršku i oslonac.

....... Članovi žirija:

Sastav žirija u prve tri kategorije činile su profesorke iz srednjih muzičkih škola iz Beograda i iz Niša: Valentina Taškova bila je predsednik, nezaboravna Anina iz Verdijeve „Travijate“ i Fjordiliđi iz „Cosi fan tutte“ (Tako čine sve) u Madlenianumu; Tatjana Bajalica – jedna je od retkih „koloraturki“ koja može da se „izbori“ sa silnim efovima u Kraljici Noći iz Mocartove „Čarobne frule“; Dragana Mitić je profesorka u Leskovcu i animira učesnike iz ovog grada da dođu u Mladenovac.

....... U IV, V i VI kategoriji žirijem je predsedavala Violeta Pančetović, naša nezaboravna Stanka iz prve srpske opere „Na uranku“ Stanislava Biničkog. Njena koleginica sa beogradskog FMU – Aneta Ilić ima kompletan opus solo pesama Isidore Žebeljan uz, razume se, ogroman koncertni program. Profesorka iz Niša Aleksandra Ristić upravo je pred solističkim koncertom u Skupštini grada Beograda.

....... Sekretar kompletnog takmičenja bio je Vladimir Bulatović, član umetničkog ansambla u Madlenianumu („Jadnici“, „Ljubavni napitak“, „Rebeka“..) i Pozorištu na Terazijama („Fantom u operi“).

....... Mladenovac i pruski vladari
....... Među pruskim vladarima važila su pravila – „zanat je zlatan“ i „sve, sve, ali zanat“! I carevi i kraljevi i plemići i vlastela – morali su znati još i poneki zanat!

....... Tako je i u Mladenovcu – svi rade sve! Svi kuvaju kafe – a najbolja je „direktorska“ Nade Torbice Đokić (koja je postarala i oko izrade plakata za takmičenje)! Jasmina Vuksanović je računovođa ali i servirka koja napravi sa hranom prave umetničke aranžmane; profesorka flaute Zora Grbović, koja je osvojila 27 nagrada sa svojim đacima je i fotograf koji slika sve učesnike, takmičare, ali i pijaniste i članove žirija; Vladimir Bulatović, profesor solo pevanja je i pravi krasnopisac, koji ispiše sve diplome i zahvalnice, pijanista Nenad Paunović, koji muzikalno prati mladenovačke solo pevače je i roker i džezer, a Slavko Nikolić, magistar solo pevanja i grafički inženjer je i duša čitavog takmičenja i pre nego što takmičenje započne on gotovo pola godine zdušno radi na animiranju profesora iz svih gradova u Srbiji da sredinom novembra dovedu svoje đake i studente u Mladenovac.

....... Na kraju - svi razmeštaju stolove i stolice u sali, i profesori i tzv. pomoćno osoblje priskačući u pomoć jedni drugima pokazujući da je saglasje i ovde i te kako potrebno kao i u prethodnim satima takmičenja.

Gordana Krajačić

---

SEDMO TAKMIČENJE SRPSKA SOLO PESMA-MLADENOVAC 2017

PRVO TAKMIČENJE SRPSKA TRADICIONALNA PESMA

MLADENOVAC 2017

Slavko Nikolić: Amateri pevaju srpske pesme

Očuvanje srpske kulturne baštine glavni je cilj operskog pevača Slavka Nikolića, koji već sedmu godinu zaredom u Mladenovcu organizuje takmičenje "Srpske solo pesme"

Foto Dream

Srpskoj solo pesmi u čast

....... Očuvanje srpske kulturne baštine glavni je cilj operskog pevača Slavka Nikolića, koji već sedmu godinu zaredom u Mladenovcu organizuje takmičenje "Srpske solo pesme", a od ove godine i "Srpske tradicionalne pesme".

....... Oba dogadaja bice održana 18. i 19. novembra u mladenovačkoj osnovnoj školi "Stevan Hristić", u kojoj Nikoliću nesebičnu podršku daje direktorka Nada Torbica Đokić.

....... - Propozicije, elektronske prijave i sve što je vezano za takmičenje se nalazi na sajtu Musicmlad.com - objašnjava Nikolić za "Novosti".

....... - Ono što je novina od ove godine, jeste prvo takmičenje "Srpske tradicionalne pesme", jer želim da objedinim našu klasičnu, umetničku pesmu sa tradicionalnom. To je značajno zbog otkrivanja novih talenata, a tako i profesori imaju uvid u ono čime Srbija raspolaže.

....... Nadmetanja u pevanju su klasifikovana po kategorijama. Za učenike osnovnih i srednjih muzičkih škola, kao i za studente Fakulteta muzičke umetnosti, namenjeno je takmičenje "Srpska solo pesma", a samouki pevači (amateri) od 15 do 25 godina, mogu se prijaviti za izvodjenje naših tradicionalnih pesama. Stručni žiri ce bodovati kandidate, a pobednike očekuju priznanja.

V. N. | 22. oktobar 2017. 16:06

---

SRPSKOJ SOLO PESMI U ČAST

Tenor Slavko Nikolić, direktor takmičenja u Mladenovcu, čiji je cilj negovanje srpske

umetničke solo pesme i očuvanje naše kulturne baštine

....... U MLADENOVCU, gradu srpskog pesnika Milorada Petrovića Seljančice, 19. i 20. novembra ce se održati šesto takmicenje “Srpska solo pesma”, u organizaciji operskog pevača Slavka Nikolića. Cilj ovog takmičenja, koje će u Osnovnoj školi “Stevan Hristić” okupiti učenike i studente muzičkih škola i fakulteta, jeste negovanje srpske umetničke solo pesme i očuvanje naše kulturne baštine.

....... - Na takmičenju učestvuju učenici iz 30 muzičkih škola i studenti sa akademija u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu - otkriva Nikolić za “Novosti”. - Važno je napomenuti i to da se ovaj dogadaj održava baš u rodnom gradu čuvenog srpskog pesnika Milorada Petrovića Seljančice, koji je ostavio oko 300 pesama, objavljenih u dve zbirke u izdanju “Matice srpske”. Samo neke od njegovih kompozicija su “Igrale se delije”, “Jesen stiže dunjo moja”, “Ivanova korita”... I dan-danas neki kompozitori koriste Petrovićeve stihove.

....... Veliku pomoć u organizaciji “Srpske solo pesme” Nikolić ima od direktorke škole “Stevan Hristić”, Nade Torbice Đokić, ali, nažalost, podrška grada je i ovoga puta izostala.

....... - Takmičenje koje ima prostora za uvodenje novih kategorija, kao što su etno i narodna pesma, može postati brend grada Mladenovca - tvrdi Slavko. - Veoma je važno predstavljati prave vrednosti, u vremenima kada su one skrajnute iz javnosti.

....... Svi zainteresovani građani i zaljubljenici u tradicionalnu srpsku muziku, za vikend mogu besplatno da uživaju u interpretacijama đaka i studenata, koji će izvoditi numere srpskih kompozitora, u zavisnosti od nivoa muzičkog obrazovanja - od jednostavnijih kompozicija do operskih arija.

J. P. | 18. novembar 2016. 13:00

---

TAKMIČENJE SRPSKA SOLO PESMA MLADENOVAC 2015.

....... Mali jubilej – petogodišnjicu – proslavilo je mladenovačko Takmičenje „Srpska solo pesma“ sredinom novembra 2015. godine. Odigrava se u Muzičkoj školi „Stevan Hristić“ smeštenoj u centru grada u okviru kompleksa Doma kulture u kome je od 13 – 20. novembra održana i izložba posvećena stogodišnjici smrti jedne od najvećih srpskih slikarki – Nadeždi Petrović. Tu je i centralna gradska opština i sala za venčanja odakle mladenci polaze u novi zajednički život, a iz škole polaze u nov profesionalni život jer koliko je važan i presudan izbor bračnog druga toliko je isto (a možda i još važniji) izbor zanimanja koji postaje presudan za sve što će nam život doneti a i mi sami svojim životom doneti drugima.

....... U školi (kao i u svemu ostalom) uvek ima još ponešto da se uradi: da se bolje osvetli ulaz, da se poploča hauster; ali kad se popne do prostorija na II i III spratu zapahne vas svetlost i toplina prostora: sve je besprekorno čisto i uredno, osveženo zelenilom, slikama i ogromnim ogledalima koja vizuelno povečavaju prostor. Najveća zasluga što škola izgleda tako lepo (lepše od svih beogradskih škola koje znam) pripada njenoj direktorki, profesorki Nadi Torbici Đokić, koja je neumorno u njoj, za kompjuterom ili za klavirom, u brzom hodu hodnikom, sve nadzirući ali sa smeškom i šarmom koji ozrači sve zaposlene ovog malog i vrednog kolektiva.

....... Takmičenja se uvek održavaju subotom i nedeljom, ali ni kod koga u školi od „tetkica“ do računovođe nisam videla da im to dodatno dežurstvo teško pada, naprotiv, uz osmeh, a hvatajući Allegro tempo svoje direktorke oni hitaju da vas ugoste kafom i osveženjima.

Takmičenje „Srpska solo pesma“ na izvestan način otvara čitavu seriju pevačkih takmičenja: u Novom Sadu Takmičenje u organizaciji profesorke Vere Kovač Vitkai, Takmičenje u Rumi, Takmičenje u Pančevu, Takmičenje „Lazar Jovanović“ u Beogradu... A sve to smešteno je u mesec i po dana trajanja, do Nove godine; mnogi mladi pevači odlaze na nekoliko takmičenja, što je dodatni napor, a uvek treba imati u vidu da su oni ne samo u „nežnim godinama“ – kako je to divno zapazio Arsen Dedić, nego i da je glas najnežniji instrument, svaki drugi može se naštimovati, ali grlo kad se prehladi, kad oteknu glasnice ne može i da hoće da posluša naša htenja. I uzalud prođu čini se sati i sati vežbanja, dani i meseci uzdržavanja od sladoleda i duvanskog dima, a opet nikada ne znamo kad se ujutru probudimo da li će nas glas izdati, zaškripati, izneveriti.

....... A opet, kako je mudro zapazio Fridrih Niče (koji nije bio muzičar nego filozof) – „Bez muzike život bi bio greška“, mada uvek treba imati u vidu i ono što je mudro zapazio Mikelanđelo Buenaroti – „Umetnost je ljubomorna, ona želi da joj čovek potpuno pripada“. Ako smo spremni na tu ne malu žrtvu – treba da sledimo umetnost a „tajna uspeha u životu nije u tome da čovek radi ono što voli, nego da voli ono što radi“, kako je zapazio Vinston Čerčil. Ako se strpljivo i uporno svakodnevno ne radi na tome – stagnira se, a to ne valja, jer kako kaže jevrejska poslovica – „Ako ne postaneš bolji, postaćeš gori“.

....... U godinama formiranja ličnosti „Pravac u kome obrazovanje usmeri čoveka odrediće ceo njegov život“ – smatrao je Platon. Naša narodna izreka kaže „Nije 'znanje' znanje znati / već je 'znanje' dati!“ Fracuski pisac i filozof iz XVI veka, Mišel de Montenj, rekao je – „Ništa ne radim bez radosti“ – tako i mi „moje dete“ Slavko Nikolić i ja radosno krenusmo u rano novembarsko jutro na Takmičenje koje je on osnovao i udahnuo mu umetničku dušu ličnim primerom radnog i muzici posvećenog bića na najbolji način pokazujući onima koji treba da ga slede da „lični primer nije glavna stvar, nego jedina“. Otvarajući Takmičenje kratkim pozdravnim govorom Mr Slavko Nikolić, umetnički direktor Festivala pohvalio je inicijativu Udruženja kompozitora Srbije koje je svim Muzičkim školama u Srbiji podarilo antologije „Srpske solo pesme“, a prva od šest knjiga je rasprodata.

....... Na mladenovačko Takmičenje se prijavilo 55 učesnika iz 16 osnovnih i srednjih muzičkih škola i sa dva fakulteta iz Beograda i iz Niša. Pristigli su đaci iz Beograda, Zemuna, Kragujevca, Leskovca, Kraljeva, Smederevske Palanke, Jagodine, Ćuprije, Paraćina i, razume se, iz grada domaćina, koji je „iznedrio“ šestoro učenika. Fina i, čini mi se, nerivalska atmosfera vladala je oba takmičarska dana. Učesnici su čestitali jedni drugima, a u programskoj knjižici oslovljeni su sa „dame“ i „gospoda“ i shodno tome, tako su se i vladali. Obućeni u svečana odela (poneko i u prave balske toalete) oni su prikazali i svojevrsnu reviju visoke mode koja nije uobičajena kod instrumentalista. Ali i to dolazi iz „pevačkih soba“ u školama koje su redovno opremljene ogledalima kako bi đaci i studenti mogli da prate izraze lica dok pevaju. Kao što se u baletskim vežbaonicama (koje su takođe sa ogromnim ogledalima) uspostavlja kult tela, tako se i kod potencijalnih pevača rano formira to negovanje spoljne estetike te, poznato je, pevačice i jesu najelegantnije ne samo među muzičkim umetnicima, nego i uopšte.

....... Ja bih ovde dodala da isto tako (a po mom još i više) treba raditi i na unutrašnjem delu sebe: učiti jezike (jer dobar pevač maltene treba da zna sve na kojima peva, uključujući i češki, poljski, španski – Merima Njegomir peva i na kineskom), uvek prevoditi ono što se peva (danas je to bar lako, i tako mladi stalno „vise“ na kompjuterima, a na internetu postoji i opcija „prevodilac“) i uvek raditi na sebi u smislu poboljšanja, proširivanja vidika, čitanja, slušanja mudrih ljudi, slušanja drugih interpretacija. S tim u vezi da mogu „naredila“ bih svim učenicima muzičke škole u Mladenovcu da dođu da podrže svoje drugove iako sviraju harmoniku ili violinu; ako mogu „tetkice“ da rade i u subotu i u nedelju zašto ne bi i oni proveli dan u školi, u lepom prostoru i sa lepom muzikom, daleko je to bolje nego biti u zagušljivim i prebučnim kafićima. Takođe bih uvela i „obavezno“ slušanje svih učesnika iz sopstvene etape. Tako se najbolje razvijaju kriterijumi!

....... Ovako – pevač otpeva svoje i misli da je to najbolje na svetu jer ON bolje od toga ne zna; ali ako posluša kako neko iz druge klase, iz drugog grada to čini, možda će poželeti da i sâm napreduje ka višem i boljem. Tu praksu uvela bih i za profesore – jer svi mi i treba da učimo dokle god trajemo, a pogotovo oni koji se delikatnim poslom učenja i vaspitavanja bave (zapazila sam profesorku jedne beogradske škole koja je ušla u salu ne ispuštajući telefon i sve vreme uporno kuckala dok su se takmičili drugi učesnici, sve dok njen đak nije došao na red. Potcenjivanje drugih – i kolega i učenika – šta li? Svakako loš primer za sve!

....... Takođe bih skrenula pažnju i na godine! Pokušajte da se pronađete na vreme! Ja sam od svoje petnaeste godine znala da ću pisati o muzici i nijednog trenutka u životu se nisam pokajala što sam izabrala to zanimanje! Po mom je kasno početi učiti pevanje sa dvadeset i dve godine (mnogi u to vreme već završavaju studije)! a bilo je i takvih kandidata. Osim toga u toj prvoj kategoriji neki kandidati su imali samo četrnaest godina, a neki dvadeset i dve što je ogromni raspon i u smislu emotivne i svake druge zrelosti. Mada, i sama sam se uverila da zrelost ne ide uvek paralelno sa godinama i sedamnaestogodišnja Marija Kuzmina iz beogradskog „Mokranjca“ iz klase Velentine Taškove, kojoj su sva tri člana žirija dala po sto poena, u divnoj kamernoj saradnji sa pijanistom Dragošem Holclajtnerom, potpuno me je uverila u sve što je pevala čak i na jezicima koje ne poznajem.

....... Kod nje je sve doživljeno, izosećano u svakoj noti, sa ukusnim ritenutima. Prava je šteta što su svi otišli, jer je pevala poslednja u svojoj kategoriji, i profesori i đaci imali su od nje što-šta da nauče!

....... Lake kolorature i lepe visine dosegla je u toj drugoj kategoriji i dvadesetogodišnja Katarina Čolaković iz klase Maje Đokić iz beogradske Muzičke škole „Dr Vojislav Vučković“ i njena koleginica iz treće kategorije Ida Magarašević iz muzičke radionice Tatjane Bajalice iz Muzičke škole „Stanković“.

....... Kao i ranijih godina, kao i na svim takmičenjima manje je muških nego ženskih kandidata, a među njima, manje je dubokih nego visokih glasova (čula su se samo dva mecosoprana)!

....... Niko od kandidata nije „zalutao“, svi imaju dobre potencijale, neko veću tremu koja ih blokira, neko lošiju pedagogiju, nejasnu dikciju, neko skromnijeg klavirskog saradnika. I to je kao i sve u životu sreća – jer kako i počenje „Veliki Getsbi“ – „Nikada nisam zaboravio prednosti koje su mu date rođenjem“ – neko se rodi kao Crnac u Južnoafričkoj Uniji, a neko kao princ na britanskom dvoru! Ali čak ni to nije preduslov za sreću!

....... Stefan Puđa, bas-bariton lepo obojenog i uobličenog glasa iz klase Nenada Nenića iz zemunske Muzičke škole „Kosta Manojlović“ osvojio je maksimalnih sto poena, ali njemu je već dvadeset i tri godine, a još je u osnovnoj muzičkoj školi! Laureat Takmičenja sopran Milena Damnjanović, takmičila se u petoj kategoriji i godinu dana je mlađa od njega! Ona studira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Violete Pančetović Radaković i izrazito je rečita u svakom pogledu, u ispevanosti i rečitosti sporog tempa, u doživljenosti vođenja fraze, u lepo formiranom dramskom sopranu. Imala je vrlo interesantan porogram, kakav se retko čuje (Arigo Boito, Mihail Vasiljevič Isakovskij, Stanko Šepić, Miloje Milojević) i odličnog klavirskog saradnika, Vladimira Gligorića koji je moćno dočarao klavirom i orkestarski slog.

....... Postignutim rezultatima treba da budu zadovoljni svi: i učenici i njehovi pedagozi, i organizatori takmičenja pa i sam grad Mladenovac koji se „izborio“ da u jeku materijalne nestašice, gripa, ostalih takmičenja ovde dođe pedesetak učesnika i da se vrati u svoja mesta sa osvojenim nagradama i diplomama!

Gordana Krajačić

---

.....TAKMIČENJE SRPSKA SOLO PESMA MLADENOVAC 2014.

......Četvrto takmičenje učenika i studenata solo pevanja sa specifičnom tematikom srpske solo pesme, uspešno je održano u malom gradu Mladenovcu, u Osnovnoj muzičkoj školi "Stevan Hristić".

......Ideja za osnivanje takmičenja potekla je od tenora Mr Slavka Nikolića, koji je i umetnički direktor ovog svojevrsnog takmičarskog festivala, čiji sadržaj svake godine na različite načine proširuje i obogaćuje.

......Tako je, odmah posle prve godine (u kojoj su se takmičili samo učenici osnovnih i srednjih muzičkih škola), već sledeće godine takmičenje proširio uvođenjem takmičarših kategorija i za studente, a ove godine, u Udruženju kompozitora Srbije organizovao Okrugli sto na kome je predloženo autorima da takmičenju pošalju svoje solo pesme ( ili da ih tim povodom napišu), sa željom da se obogati literatura, naročito ona namenjena najmlađima, u prvoj fazi školovanja, nevelikog obima, bez velikih skokova, u tonalitetima sa do dve povisilice ili snizilice, bez zahtevnih ritmičkih ili harmonskih rešenja i sa klavirskom deonicom koja bi bila skromnija i podražavajuća.

......Na taj način obogatilo bi se domaće stvaralaštvo, a i kompozitori bi dobili ono što je najvažnije - da njihova dela žive, da se pevaju, a ne da trunu po fiokama. Jer, sećam se, da se u razgovaru sa mnom (nekoliko meseci pre nego što je preminuo) i akademik Dušan Radić žalio da ga ubija upravo to što mu se dela ne izvode. A setih se i genijalnog Nikole Tesle, koji je govorio - "od hiljadu ideja - jedna je dobra, od hiljadu dobrih - jedna je ostvariva".

......Slavkove dobre ideje uspešno sprovodi u delo Nada Torbica mladenovačke muzičke škole, koja je uredila školu ženski i domaćinski-sa cvećem i ogledalima, udobnim stolicama u sali i velikim prozorima kroz koje ulazi sunčeva svetlost, gotovo
želeći da se u ovom prijatnom kutku duže zadrži. Nada brine da se učesnici takmičenja osećaju prijatno - koliko to trema i put do Mladenovca mogu da dozvole - te obezbeđuje hranu i sokove, a i video-kasete sa čitavom kategorijom u kojoj se dati kandidat takmiči čime najbolje može i sam da uoči svoje pravo mesto na ranglisti, ko je ispred a ko iza njega, koje
je greške u tom trenutku načinio i da se trudi da ih ispravi.

......Ovo dvoje pametnih i dobro organizovanih ljudi prati i mala ekipa saradnika od nastavnika (profesorka flaute, Zora Grbović, prisustvovala je svim etapama takmičenja u svojstvu pažljivog slušaoca ali i pomoćnog fotografa), "tetkica" ( koje su svakom članu žirija, profesorima solo pevanja i korepetitorima udovoljavale sa kafama - bez šećera i sa šećerom, bez mleka i sa mlekom, ,,turskim" i sa "nes" kafama), blagajnice (koja je vodila računa da finansijski sve to pokrije). Sve je funkcionisalo besprekorno! I što je najvažnije, nijedan od tih pedesetak učesnika iz Beograda, Zemuna, Niša, Kragujevca, Šapca, Lazarevca, Leskovca i, razume se, iz grada domaćina, nije"zalutao", svi su imali potencijalno dobro impostirane glasove, a nekoliko njih doista je "odskočilo" visokim kvalitetrom.

......Žiri u sastavu (za učenike)-Slavko Nikolić, Miomira Stanišić Špirić i Valentina Taškova i (za studente) - Aleksandra Ristić, Violeta Pančetović Radaković, Marina Trajković Bidžovski, uz Vladimira Bulatovića, sekretara, donosio je pravedne odluke, ,,ni po babu ni po stričevima - već po pravdi Boga istinoga".

......Čuli smo i odlične pijaniste koji su veoma podsticajno delovali na mlade umetnike; među njima, svojevrsni"laureat među korepetitorima" bio je Dragoš Holclajtner iz beogradske muzičke škole"Mokranjac" koji je pratio iznijansirano, izražajno i rečito sedmoro učenika, ali odlični su bili i Dušan Toroman, koji je mecosopranistkinju Zoricu Beloicu, sa Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, zajedno sa profesorkom Marinom Trajković Bidžovski doveo do sto poena i titule laureata, sjajno je uvodeći u ritam gopaka Modesta Musorgskog, ali i strasne strofe Konjovića, duhovite Konstantina Babića i briozne Rosinija.

......Sjajan je bio i Milivoje Veljić, sa beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti, čija je klavirska deonica u solo pesmi Rahmanjinova odzvonila dubokim, slovenskim bolom, a uz ariju Ćo Ćo San doživeli smo atmosferu Dalekog Istoka i bez orkestarske palete, samo zvukom klavira. Već uveliko afirmisani solista Vladimir Gligorić, čija su oba roditelja pevači, izvanredno doživljeno i gotovo ne gledajući u partiture pratio je mlade interpretatore. Veoma izražajan bio je i mladi mladenovački pijanista Nenad Paunović.

......Odlična je bila i pijanistkinja Jasmina Vukašinović iz muzičke škole"Josip Slavenski" koja je 19-godišnjeg tenora Mihajla
Jocića, zajedno sa profesorkom Miomirom Stanišić Špirić, vodila do titule laureata i osvajanja sto poena, kroz temperamentne španske ritmove u obimnoj klavirskoj introdukciji Di Kijara i ljubavne treptaje Gasparinija.

......Otmeno ponašanje pratilo je kandidate na svakom koraku; tako je u programskoj knjižici naznačeno da se takmiče "dame" i "gospoda" i oni su se čak i obukli shodno tome, u večernje toalete i crna odela. A glas, taj najosetljiviji instrument koji je najčešće sklon da izneveri-laringitisom, farinritisom, bronhitisom, pleuritisom, koji promukne od čaše hladne vode ili se "preseče" od pogleda na žiri i publiku - ni kod jednog učesnika nije"pukao" ili distonirao, hrabro je izdržao da se izbori sa konkurencijom ili da, videvši gde je doradi da bude bolji, samouvereniji, rečitiji.

......Mnogo toga treba da se slije u dobru interpretaciju: pre svega talenat, što uključuje prirodno lep, pun i sočan glas i onda beskrajno strpljenje da se taj potencijal dogradi, dokvalifikuje, izrazi. Sate i sate vežbanja, ali ne samo pevanja, nego i čitanja, učenja jezika, samoobrazovanja. Nama je profesor Bingulac na Muzičkoj akademiji govorio da treba da naučimo sve svetske jezike bar toliko da razumemo operska libreta. A pevač mora da ih nauči i tako da ih lepo, dikcijski precizno i izgovara; odličnom tenoru Stvanu Karancu, studentu Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu verovatno je nedovoljno dobar francuski izgovor u Bizeovoj ariji Nadira iz opere ,,Lovci bisera" umanjio dva poena, te nije dobio maksimalnih sto!

......Starosni raspon učesnika bio je petnaest godina; dugi period kada se ima samo trinaest, koliko je napunila najmlađa takmičarka Luna Cvetinović iz muzičke škole "Marko Tajčević" iz Lazarevca iz klase Sonje Ajder, koja je pevala sa lakoćom i bez forsiranja dve numere Harambašića i Alesandra Skarlatija. Već pomenuti Stevan Karanac, 28-godišnjak, sa već formiranim smislom za komični žanr, bio je, uz takođe tenora i vršnjaka Mihaila Otaševića iz Bijeljine, iz klase Aleksandre Ristić -najstariji kandidat.

......Čuli su se najlepši primeri srpskih solo pesama, ne samo onih romantičarskih Josifa Marinkovića, Milojevića, Konjovića, Hristića, Biničkog, Hacea, Prebande-koje se čuju na gotovo svim takmičenjima i javnim časovima, nego i retko izvođene umetničke tvorevine Svetomira Nastasijevića ("San zaspala"), Davorina Jenka ("Gde si dušo, gde si rano"), Isidora Bajića ("Uspavanka mome sinu Vladimiru", "Sve dok je tvog oka blagog"), Konstantina Babića ("U mom kraju"), Dimitrija Golemovića ("Jesenji rastanak"), Miroljuba Aranđelovića Rasinskog ("Snove snivam").

......Laureati i najbolje plasirani učesnici:

......Sa 99 osvojenih bodova laureat u prvoj kategotriji za dame postala je 16-godišnja učenica 2. razreda osnovne muzičke škole "Mokranjac" iz klase Valentine Taškove - Martina Koljenšić, koja lako dotiče visine, ima lepo obojen mladodramski sopran i koja je sa snažnim romantičarskim patosom dočarala Jenkovu pesmu"Gde si dušo, gde si rano". Njen kolega,
17-godišnji tenor Bojan Cvešović iz leskovačke muzičke škole"Stanislav Binički" iz klase Dragane Mitić, dobio je najviše bodova (97) u svojoj kategoriji.

......Laureat za srednju školu u drugoj kategoriji je 19-godišnji tenor Mihajlo Jocić sa sto osvojenih poena, iz Muzičke škole "Josip Slavenski" u Beogradu iz kllase Miomire Stanišić Špirić koji odlično oseća frazu i sjajno komunicira sa korepetitorkom - što je takođe poseban dar, pogotovo danas, u sve nestrpljivijem vremenu, kad niko nema strpljenja da sluša druge. U njegovoj kategoriji za dame najviše poena-98-dobila je njegova vršnjakinja Katarina
Čolaković iz beogradske muzičke škole "Dr Vojislav Vučković" iz klase Maje Đokić.

......U trećoj kategoriji bilo je samo četvoro pevača i dobio se utisak da (pevajući preglasno) nisu prilagodili glasove kamernom prostoru sale. Najviše bodova pribavili su 20-godišnja Aleksandra Uskoković (96,33) i 22-godišnji Marko Ristić (94,33), oboje iz klase Valentine Taškove.

......U (studentskoj) četvrtoj kategoriji (za dame) sto poena dobila je 20-godišnja Milena Damnjanović lepo oblikovanog,
snažnog glasa, sa lakim koloraturama i jasnim francuskim izgovorom iz klase Violete Pančetović Radaković sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beo- gradu i (među gospodom) 23-godišnji bariton Predrag Kačavenda koji peva sa razumevanjem i doživljajem teksta i sa posebnom rečitošću piana, iz klase Marine Trajković Bidžovski sa Filološko - umetničkog fakulteta
iz Kragujevca.

......U petoj kategoriji predstavili su se najzreliji glasovi, studenti treće i četvrte godine studija. Od šestoro kandidata troje je dobilo sto poena. Sopran Ana Stanković, 26-godišnja Mladenovčanka, pevala je punim glasom i srcem, dinamički bogato, doživljeno i snažno. U svom rodnom gradu, ona je završila i osnovnu muzičku školu za violinu i to se oseća u njenom dugom, gotovo instrumentalnom dahu, uz napomenu da joj je pevačke temelje postavio Slavko Nikolić. Sada studira, uz solo pevanje u klasi Nikole Kitanovskog na FMU u Beogradu i sportsko novinarstvo.

......Njena godinu dana starija koleginica, mecosopran Zorica Beloica, akademski laureat, punog i lepog glasa i veoma scenična, priložila je čitavu skalu emocija od duhovitih stranica Konstantina Babića do "strasnog čeznuća" Petra Konjovića i blještavog Rosinijevog operskog govora koje je proučila u klasi Marine Trajković Bidžovski na Filološko - umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

......Maksimalan broj bodova u najstarijoj kategoriji osvojio je i njen kolega iz klase Aleksandre Ristić, sa Fakulteta umetnosti u Nišu, 22-godišnji Marko Milisavljević (koga sam po izuzetnom doživljaju teksta zapazila još pre par godina u ulozi Papagena iz Mocartove " Čarobne frule"). Mada izuzetno mlad on je rođen za muzičku pozornicu, ima odličnu dikciju, dinamički i emotivno, dramatično i uzbudljivo boji interpretacije i ostavlja dubok i veoma sugestivan utisak.

......Bilo je zadovoljstvo slušati divne i programe i glasove od najmlađih koji su pevali i stare i srpske majstore solo pesme, do najstarijih učesnika koji su pokazali i svoje doživljaje operskih odlomaka ali i srpskih solo pesama. U dva dana za redom Mladenovcem su odjekivali taktovi najlepših dragulja našeg vokalnog stvaralaštva!

Gordana Krajačić

---

 

TAKMIČENJE SRPSKA SOLO PESMA MLADENOVAC 2013.

......Veličanstveni Johan Sebastijan Bah govorio je da čovek za svoju umetnost nikad ne sme da bude umoran. Najbolje je to dokazao ličnim primerom (po principu da lični primer nije glavna stvar nego jedina) pešačeći i četrdesetak kilometara da bi čuo najvećeg orguljaša Bukstehudea, radeći neumorno kao kantor, podučavajući uz dvadesetoro sopstvene dece i brojne učenike, svirajući i stvarajući besmrtne kompozicije.

......Šezdeset i šest učesnika Trećeg takmičenja učenika i studenata solo pevanja Srbije došlo je u Mladenovac sredinom novembra da se takmiči u 11 Srpskoj solo pesmi" koja se čula kroz svih pet kategorija. Među njima bilo je ,dvostruko više devojaka (44) nego mladića (22), iz 19 škola učesnica (pet osnovnih, deset srednjih muzičkih škola i četiri fakulteta i akademija), sa 28 profesora i 26 klavirskih saradnika. Kako je na otvaranju Takmičenja savetovao pijanista, pesnik, slikar i pevač Miodrag Čolaković - "Treba zapaliti božansku iskru" - i oni su došli iz desetak srpskih gradova (doduše ne pešice kao Bah, a i ne sa njegovim ciljem DA ČUJU druge kako bi i sami bolje mogli da procene gde su i dokle su stigli, nego da prikažu sebe i svoj talent u lepo urećenom prostoru Osnovne muzičke škole "Stevan Hristić" u Mladenovcu, koji domaćinski brižno vodi direktorka Nada Torbica Đokić starajući se i da se učesnici okrepe, osveže, dobiju sobe za upevavanje, video kasete, brze informacije o postignutim rezultatima, odgovarajuće diplome...

......I još stotinu drugih stvari u kojima joj je zdušno pomagao magistar solo pevanja i umetnički direktor Takmičenja Slavko Nikolić u okupljanju i animiranju učesnika, pribavljanju sredstava (to je, izgleda, najteži deo posla), bezbrojnim telefonskim dogovaranjima i još tolikim drugim stvarima koje ostaju neprimećene, iza zavese.

......Strpljivo su saslušavali i ocenjivali kandidate uvek budnim uhom (i sluhom i duhom) žiri - za I, II i III kategoriju (za učenike) u sastavu: mr Vojislav Spasić - predsednik i prof. Maja Đokić i prof. Sofija Gligorić - članovi i za IV i V kategoriju (za studente) - mr Katarina Jovanović - predsednik i članovi mr Aleksandra Ristić i mr Violeta Radaković, uz svesrdnu pomoć šarmantnog sekretara žirija - prof. Vladimira Bulatovića, predstavnika škole domaćina. Izvođaštvo je uopšte užasno težak i veoma složen posao; a od svih umetnika, čini mi se da je pevač pred najsloženijim zadatkom: on mora sate i sate, dane, mesece i godine da provede u vežbanju i da zapravo nikad i ne prestane sa večnim II upevavanjem", držanjem starog repertoara i otkrivanjem novog.

......On mora dobro da zna strane jezike jer je literatura na·svim jezicima sveta i odmah im se zameri ako ne pevaju nemačko,"ö" ili francusko "u", kako treba. Osnovno: moraju da imaju odličan glasovni potencijal jer mu je u grlu instrument - i dirke i gudalo, a nikad se ne zna kad će taj najtananiji od svih instrumenata zatajiti: svaki i najmanji nazeb preti da
će 11 zaribati" i otkazati poslušnost, osujetiti i zbrisati godine odricanja od sladoleda, hlad­nih sokova, plivanja, zagušljivih prostorija, bučnih polemika... On mora sasvim da savlada tehniku pevanja - da bi mu glas trajao što duže.

......Treba da i.ma još boljeg pedagoga koji će znalački umeti da ta vodi i uputi u mnoge tajne pevanja; treba sa razumevanjem i saosećanjem da pronikne u suštinu tekstova, treba da sjedini lirsku i dramsku komponentu, a da pritom poseduje i humornu notu; treba da savršeno oseti i unutrašnji ritam pesama (arija); treba da ima ne samo dobrog klavirskog saradnika, nego i da sa njim korenspondira na istoj talasnoj dužini; treba da ima odličnu memoriju, jer za razliku od većine instrumentalista kojima je dozvoljeno da gledaju u note􀀉 on peva napamet čitave opere, čak i kad je "samo" : član operskog hora. Treba, takođe, da je odličan glumac kako bi preneo gledaocu i slušaocu određen lik (a tumači ih ko zna koliko u toku karijere) i njihove karaktere i emotivna stanja.

......Treba da ima kondiciju sportskog asa - da bi izdržao sve to. I povrh toga - treba i da izgleda sjajno: pijanista ili violinista može imati i višak kilograma i manjak visine, ali pevač, još od neumoljivog Vagnera koji je zahtevao da on bude visok, vitak, plav i lep - treba da is­puni i ovaj uslov. Mora da podnosi nanose šminke, glomazne odore na 35 stepeni i negližee usred zime! Ako peva koncertno - mora da ima i odgovarajuću frizuru i reprezentativno odelo i obuću, na čemu se u ovim našim siromašno-potrošačkim vremenima - posebno insistira.

......I pri svemu tome - pevaču se ne oprašta ništa! On ne otkazuje predstavu ni kad mu umre roditelj, ni kad mu se razboli dete, ni kad ga zaboli zub, i kad mu nije do pevanja - "navuče masku" - i peva! Oni dobronamerni zahvalni su mu beskrajno što im je izmamio osmeh, uvukao u svoju priču, manje sivu ili još bolniju od njihove svakodnevnice! Ali, kao za inat, najteže im sude oni koji su i sami prolazili kroz sve to, koji su se takmičili i oblačili u Leonore i Violete, kojima su takođe drhtale i noge i srce pred svaku premijeru ili izlazak na scenu.

......Oni ne tapšu iz svojih kritičarskih mesta ili mesta u žirijima. "Seku glave"! Hvataju da li je pevač (ne daj Bože) skliznuo za pola tona! Da li je pevao čisto"? Da li je dosegnuo efove i ceove? Da li je bio dovoljno sceničan i šarmantan pritom?...

......Ipak, prave vred­nosti uspevaju da se izbore, teškom mukom, prsa u prsa (mada "ne može šut s rogatim"). Zabl􀀕stala je na najlepši mogući način u prvoJ etapi 15-godišnja Marija Kuzmina, glasa čistog kao suza (mada pod mikroskopom suza i nije toliko čista), isklesanog u radionici odličnog i angažovanog vokalnog pedagoga Valentine Taškove i sjajnog klavirskog saradnika Dragoša Holclajtnera. Svi članovi žirija dodelili su joj po sto poena, proglasivši je laureatom u okviru osnovnih muzičkih škola. Dušica Mladenović je takođe osvojila sto poena, ali i Katarina Čolaković (sa 97 poena) i Marko Milosavljević (sa 98) i Vuk Vuković (sa 97) nisu bili daleko od nje. U pitanju su nijanse.

......U drugoj etapi, laureat je 19-godišnja Milica Dimitrijević (koja je takođe osvojila sto poena), a u stopu su je pratili Nikolina Denić (sa 99), Aleksandra Uskoković (sa 98), Katarina Kalmar (sa 97 poena). U trećoj kategoriji sto poena ima­li su 20-godišnja Maja Pavković i 23-godišnji Filip Čala, a 97 poena - takođe 23-godišnja Marija Aranđelović. U četvrtoj kategoriji sto poena pribavila je 20-godišnja Mina Gligorić, a u najzahtevnijoj, petoj kategoriji 21-godišnji niški student Marko Milisavljević, izvanred­no sugestivan, jasne dikcije, dugog daha, nežan u pianiša, sa izrazito pocrtanom humornom notom, koji je pored baritonskog osvojio i basovski fah (veoma upečatljivo tumačio je Mokranjčevu solo pesmu "Lem Edim").

......Pored divnih operskih arija i solo pesama domaćih autora čuli smo i odlične klavirske saradnike koji su magično pretvarali deonice svog instrumenta u čitav orkestar, ne samo već afirmisane - Vladimira Gligorića, Dragoša Holclajtnera, Jasminu Vukašinović (koja je u "Prolećnim vodama" Rahmanjinova ostvarila i prave bujice klavirskog sloga), Ingrid Janković, nego i pravih otkrovenja -"šapućući" im nesebično sopstvenu muzikalnost. Čuli smo pevače od samo trinaest godina (Zemunka Jana Šantrić) do 27-godišnje - Branislave Brinić; u moru sopranistkinja - samo dve mecosopranistkinje - već pomenutu Nikolinu Dinić i Kseniju Mihaljević.

......Oni će sutra pevati u kantatama, oratorijumima, u operama i operetama, na koncertima; biće solisti ili horisti, ili će sedeti u publici i bodriti one na sceni ili se uz njih opuštati posle posla profesora, pravnika, lekara ili nekih drugih profesija u koje ih životni putevi odvedu.) Želimo im da ih i na tim mestima bude! Da ne budu samo graditelji i vaspitači nego i oni koji bodre. Da napune "Kolarce" i "Narodna pozorišta" i da čak i ako stignu do velikih svetskih scena, do Karnegi hola i Metropolitena, da ih ne zabljesnu te "Svetlosti pozornice" i da poslušaju i druge, jer od svakog, i od mnogo gorih od nas - ima se šta naučiti! I kako je, čini se šaljivo, a u osnovi vrlo mudro poručio Čika Jova Zmaj - "Znanje je sila, znanje je moć. Učite, deco, dan i noć!"

Gordana Krajačić

---

Beseda na takmičenju "Srpska solo pesma", Mladenovac 2013.......

......Dragi mladi pevači, cenjene koleginice, uvažene kolege, poštovana publiko...

......Evo, već treću godinu za redom smo zajedno! Najznačajnije takmičenje mladih pevača u Srbiji živi i daj Bože da živi dugo, dugo...

......Za svoje trogodišnje trajanje ovo takmičenje treba da zahvali svome tvorcu, izuzetnom kulturnom pregocu, pedagogu i umetniku Slavku Nikoliću, koji ovom takmičenju udahnu život... Pored svojih ljudskih, pedagoških i umetničkih vrlina, Slavko Nikolić poseduje onu retku osobinu da istraje u svom vatrenom naumu i golemoj strasti prema zacrtanim ciljevima, bez obzira na snagu i veličinu prepreka pred sobom i tako ostvari ono jedino vredno: konačna dela. To svojstvo odvaja izuzetne od običnih, jake i harizmatične od slabih ljudi... Rekoh malopre: najznačajnije takmičenje mladih pevača u Srbiji.

......Evo zašto. Poznato je sa kakvim teškoćama se suočavaju kultura i umetnost u Srbiji. Ogromna sredstva se troše na gostovanja iz inostranstva, na predstave i nastupe raznoraznih umetnika i ansambala. Čast izuzecima ... No naša publika je
blagougodna, sa podarenom joj osobinom potpune identifikacije sa ponuđenim sadržajima; sve prima, svemu aplaudira i tako biva idealan medijum za manipulaciju i nametanje ukusa (ne samo muzičkog) svetskih moćnika čiji ofisi bespatiha
neumorno usmeravaju svoje pulene ka interesu i profitu,komandujući berzom!

......A, šta ćemo sa našim istaknutim umetnicima, profesorima akademija, magistrima i doktorima umetnosti?! Šta sa onim silnim, neverovatnim talentima, koji pod ovim podnebljem niču na sve strane?! Oni su po strani , čuče u zapećku, okrenuti sebi, prepušteni sopstvenim pokušajima da nešto učine ( često uzaludnim, jer najtalentovaniji su i naJsen􀁽ibilniji i najosećajniji i najranjiviji a sa SVOJIM urođenim poštovanjem tuđih ličnosti u često nametnutim im hijerarhijama)...

......Upućivani ka nekim malim salama, domovima kulture bibliotekama, tavore oni van velike berze, gromke halabuke i medijske propagande. Svetski centri moći namerno previđaju veliku obdarenost žitelja Srbije i Balkana. Ima nečasnih ponuda; pred kojima čovek mora da se odrekne sebe, svoJe Vere, svoje nacije, svojih navika da bi primio milostinju za život dostojan čoveka... Pomišljam na mukotrpan život i tragičan kraj, naJvećeg srpskog tenora Lazara Jovanovića, čiji posmrtni ostaci još uvek počivaju u Italiji...

......I umetnici i talenti čekaju, čekaju neko bolje sutra; ako uspeju da iskamče malo love dobro je, ako ne, muka se proteže u nedogled! Lova , lova, lova...zvrji na sve strane! Ne treba shvatiti ovo kao patetičnu demagogiju već kao iskreno uverenje da su boljitak, spas i preokret u nama: u svesti o tome da je srpski jezik PRAMAJKA svim indoevropskim jezicima (o tome se i danas kod nas malo zna) da su, kako veli veliki srpski naučnik iz Londona Ilija Živančević Srbi svetu dali REČ, što potvrđuju već legendarni dr. Jovan Deretić, S􀂁enson Bilbija iz Kanade, dr. Olga Luković - PJanović, dr. Ružica Borisavljević i daju nam dokaze da se prvi znani pisani dokumenti vedske himne, sanskrit i kasnije ETRURSKI JEZIK mogu prevesti kako treba jedino SRPSKIM jezikom, što Zapadnjaci slučajno ili namerno previđaju ili prećutkuju!

......Znači, ta inicijalna Božanska iskra je u svakome od nas, makar zrnce tog suštinskog supstancijalnog, Božanskog nasleđa, koje je pradavno u pravom smeru usmerilo srpsku naciju. Ta vera i ta istorijska istina treba da pune svesti i saznanja naše dece i naših talenata i da nište osećaj niže vrednosti u njihovim srcima. Taj bljesak u sprezi sa muzikom stvara čudesnu svetlost, jer u postanju prvo i pre svega sve bilo je muzika!

......Zato ovo takmičenje pod usmerenjem i vođstvom magistra Slavka Nikolića ima toliki značaj! Izvođenje solo pesama Kornelija Stankovića, Mokranjca, Tolingera, Biničkog, Marinkovića, Manojlovića, Bajića, Milojevića, Hristića, Konjovića i drugih obnavlja, uz divne tekstove naših istaknutih pesnika u našoj svesti postojanje one iskonske, ispolinske lepote, za koju je veliki DostoJevski prorekao da će izmeniti i spasti svet. Solo pesme savremenih srpskih kompozitora Despića, Babića, Božića, Jovanovića i drugih postale su već klasika naše muzičke baštine. Novi kompozitori pristižu: silno talentovani Milovan Filipović sa svojim solo pesmama dotiče vrhove srpskog, autohtonog izraza i umeća.

......Te solo pesme crpe svoju inspiraciju snagom kongenijalne intuicije svoga autora iz primordijalnih sazvučja i predela vedskih himni! A mladi pevači, umetnici i stvaraoci trebaju da slede reči magistra filosofije Marije - Maje Nedeljković: ,,Životi i dela naših slavnih predaka su dragoceni,bitni i živopisni pa je velika šteta što se mi njima nismo sudeć􀂅 po mnogo čemu bavili. Zašto je tako, pitanje je koje zahteva dublje promišljanje i istraživanja.

......Da smo se time ozbiljno bavili ranije ne bismo, kao što činimo, tonuli u pogrešnom i na našu nesreću rasprostranjenom osećaju pre svega kulturne inferiornosti. Ne bismo dopustili da nas nemar prema sopstvenoj kulturnoj baštini, neznanje i povođenje za tuđim kulturnim modelima, često sumljive vrednosti, ugroze gore nego svi neprijatelji. Reč je o tome da se tuđa kultura na dobrobit može usvajati samo u uslovima očuvanja sopstvenih korena. Ako to izostaje nema usvajanja i bogaćenja već samo jalovog oponašanja i siromašenja. Zato bi trebalo da uporedo sa rasvetljavanjem prošlosti, te greške zapostavljanja i prazninu kao posledicu isceljujemo stvaralaštvom u svim oblastima ( ovde naravno u muzici) stalno imajući na umu istinu koja kaže da ne nestaju mali , već zaboravni narodi!"

......Poželeo bih mladim pevačima da se bore da svladaju načinska usmerenja, da ovladaju tajnama svojih pevačkih instrumenata i usvoje istinska ZNANjA, a ona će doneti SLOBODU IZRAZA njihovim čudestvenim glasovima. Način pevanja, ne retko, za mlade pevače biva velika nepoznanica. Bude često da se prosto izgubi u vrtlozima tragičnih sudbina koje nose jaki karakteri i likovi iz opera, opereta, oratorijuma, mjuzikla, pesama sa kojima se susreće mlad pevač.

......Na toj raskrsnici izraza i načina mlad čovek mora da bude strog prema sebi i da tragajući za odgonetkama tajnovitih mogućnosti svoga glasa pronalazi domete svoga bića i domašaje umetnika u njemu. I da ne odustaje nikada ... Kada se čini da je sve izgubljeno, da je mnogo toga ništavno i besmisleno, javiće se njegov glas iz utrobe njegove i vratiće mu poljuljano samopouzdanje i učvrstiti uzdrmani integritet njegove ličnosti.

......I na kraju želim mladim pevačima što više nagrada i uspeha, no najvažnije je da oni vole pevanje, da budu zaljubljeni u pevanje. Da im pevanje bude ono što je bilo velikom dramskom tenoru Mariu Del Monaku: religija! Da čim se probude sinu kao sunce i zapevaju iz punih grudi: "Kako mi srce gori, dušo za tebe!"... U jednoj divnoj napolitanskoj pesmi stoje reči, trepere kao iskra spasenja: "Te cerco come l' aria!" Tražim te kao vazduh! Tako treba tragati i tako voleti pevanje i s tim da završim!

......Živeli!

Miodrag Čolaković

---

TAKMIČENJE SRPSKA SOLO PESMA MLADENOVAC 2012.

......"Ars longa, vita brevis"- Hippocrates.
......(Umetnost je duga, a život kratak-Hipokrit)

......A, jedan nepoznati japanski mislilac smatrao je da je "najteže u životu: upoznati suštinu i dostići savršenstvo. Malo ko u tome uspeva, ali je vredno za tim celog života tragati".

......To bih i ja poručila onim divnim mladim ljudima,od kojih su neki imali samo četrnaest godina (Milica Simić iz Paraćina, Vasja Popović iz Beorrada), a neki 27-Anđelija Milić i Milica Jovičić, obe iz Beograda, od kojih je Milica na master studijama, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (klasa Violete Pančetović-Radaković) osvojila sto bodova i postala laureat takmičenja!

......Bilo ih je 63 iz Beograda, Niša, Negotina, Paraćina, Smederevske Palanke, Jagodine, Zemuna, Pančeva, Kruševca, Kragujevca, Sombora, i, razume se, iz grada domaćina ... Neki su prvi put stali na štikle i obukli večernje toalete ... a svi su morali da savladaju ne samo kilometre da stignu do Mladenovca nego i ogromnu tremu i da budu najbolji što mogu! Da se osvrnu pored sebe, uporede sa kolegama, ko kako, sa koliko emocija, dinamike, strasti peva ono što i on a ne samo bojom nego i ličnim angažovanjem drugačije. I profesori su mogli da nauče: kako se radi u drugom gradu, od uzimanja daha do vođenja fraze, dikcije, saosećanja sa tekstom. Pa i korepetitori!

......Sećam se da je moj otac imao mokasine u kolima kako bi bez obzira na godišnje doba mogao što bolje da oseti pedalu za gas i kočnicu. I pitam se, onda, kako se osetljiva desna pedala na klaviru može koristiti u čizmama do kolena ili sa cipelama sa visokom platformom. Otuda je i među njima bilo onih koji su "odrađivali" svoj posao svirajući note i onih koji su bili inspiracija i sjajna podrška mladim takmičarima, među kojima je profesor Dragoš Holclajtner svojim interpretacijama dočaravao i orkestar bujno prateći smisao teksta, emotivno trepereći sa izvođačima.

......Kažu da je najteže organizovati drugo takmičenje; za prvo se nekako prikupe sredstva jer su mnogi zainteresovani dase nešto novo DOGODI u NjIHOVOM gradu; ali, za drugo - to je"deja vue" (već viđeno) i zanimanje opada. To najbolje znaju oni koji su uložili mnogo ličnog angažovanja, emocija, telefoniranja, pozivanja, kucanja na (uglavnom) "gluva vrata",onih koji su molili da se deci obezbedi makar sok i sendvič pre nastupa! Mr Slavko Nikolić i profesorka Nada Torbica Đokić,direktorka muzičke škole"Stevan Hristić "u Mladenovcu poneli su glavni i najteži teret.

......U programskim zahtevima insistiralo se na srpskoj solo pesmi-što je prava stvar-jer ko će je pevati ako ne mi, u svim kategorijama, od niže škole do master studija. Bilo je zadovoljstvo slušati te naše prave bisere vokalne lirike, muzičke drame u malom i koliko su njihovi tekstovi izosećani i odbolovani, pokatkad.

......Pravo otkrovenje doneo je susret sa Milicom Mitić iz beogradske muzičke škole "Mokranjac" (klasa profesorke Valentine Taškove) koja je još u nižoj muzičkoj školi, ali ima sve što je neophodno perspektivnom vokalnom umetniku: glas, držanje, stav, odnos prema delu (Jenko va "Gde si dušo, gde si rano"). Sto poena osvojila je i Emilija Petronijević iz Muzičke škole "Stanković" iz Beograda (klasa DejanaPešića) koja je sa mnogo dramatike i emocija interpretirala Prebandinu "Niz bašču" i "Molitvu" Josifa Marinkovića.

......Dame su bile u većini; upoznali smo samo 14 muških glasova - "gospode" -kako je navedeno u programu. Tako su se izvođači i ponašali, otmeno i gospodstveno! Svi oni osvojili su visoke nagrade-četvorica druge, a desetorica-prve. Čuli smo samo jednog basa - Jovana Koščicu iz muzičke škole "Josip Slavenski" iz Beograda (klasa Miomire Stanišić-Špirić), a on nas je oduševio Tajčevićevom "Pričom".

......Sjajan je bio i dvadesetogodišnji Marko Milisavljević sa Fakulteta umetnosti iz Niša (klasa Aleksandra Ristić), koji je ariju Papagena iz Mocartove ,"čarobne frule" interpretirao scenično, dopadljivo, sugestivno, šarmantno. Mnogostruke talente osetili smo kod baritona Žarka Markovića iz Mladenovca (OMŠ "Stevan Hristić", klasa Slavko Nikolić) koji svira i klavir i flautu i kod tenora Filipa Čale (MŠ ,,Josip Slavenski", klasa Miomira Stanišić-Špirić), prošlogodišnjeg laureata Takmičenja, koji nas je i ove godine ubedio u ono o čemu je pevao, a uz pevanje onje učio i violinu i gitaru.

......Zadivile su nas i mecosopran Svetlana Mitrović i njena korepetitor ka Dobrila Miljković iz muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu (klasa Tanja Andrijić) u toku čijeg nastupa je nestala struja i one su u mrršom mraku izvele zahtevnu Konjovićevu kompoziciju ,,Triput'ti čukna" -besprekorno do kraja a da mladoj pevačici nimalo nije zadrhtao glas niti se čula ijedna promašena nota u klavirskoj deonici.

......Žiri u sastavu: Mr Slavko Nikolić, prof Valentina Taškova, Mr Vojislav Spasić, prof Violeta Pančetović­Radaković i sekretar prof Vladimir Bulatović, radili su dva dana strpljivo i pravedno.
U odnosu na prošlu godinu-kada su se takmičili samo učenici -ove godine su se uključili i studenti, čime se proširio i program izvedenih kompozicija koje su uz srpske, uključile i solo pesme ruskih i germanskih autora, u prvoj kategoriji i stare majstore, a u četvrtoj i petoj i operske arije.

......Neumorni Slavko Nikolić, magistar solo pevanja već planira da iduće godine okupi i pevače iz inostranstva!

......Moji finalni saveti bili bi da se mladi pevači neuspehom ne obeshrabre, a uspehom ne ohole i da nastave da rade neumorno, jer, kako je govorio veličanstveni Lav Tolstoj -"I najveći talenti gube se u neradu", a engleski fizičar i pronalazač, Tomas Alva Edison čak je i za genija rekao da je "jedan odsto nadahnuća i 99 odsto i znoja"!

Godrana Krajačić

---

Beseda na takmičenju "Srpska solo pesma", Mladenovac 2012

......Dobar dan, poštovana publiko, cenjeni koleginice i kolege, dragi mladi pevačice i pevači ...

......Znam da svi jedva čekate da takmičenje otpočne, no ne zamerite mi što ću vašu pažnju, vaše vreme i vaše strpljenje koristiti desetak minuta ... Čast mi je što mogu da vas pozdravim usklikom : ,,Sve bilo je muzika!", kao što uzviknu egzaltirani pesnik.

......Znam da će mnogi reći:,, Ovaj krete od PRAISKONA", ali oprostite mi u ime MUZIKE, jer prof. Dr. Miloš Čanak, matematičar i violinista, kao i mnogi njegovi sledbenici, tvrdi da u samoj biti čovekovog postanja i saznanja stoji ONA ... MUZIKA; dok nas Milovan Filipović kompozitor opere "Boj na Kosovu" uverava da je muzika oduvek postojala. Da je
jedino ona preživela i da će preživeti sve kataklizme. Da muziku ne stvaramo, već je prema potrebi OTKRIVAMO, u
prijatnom ili neprijatnom, pravilnom ili nepravilnom redosledu, rasporedu tonova i malim fragmentima. Da stvarati znači rađati, a da je svaka muzika davno rođena oglašavanjem PRVOG šuma. Jednom zauvek! Da je samo muzika svedok događaja i da samo ona govori ISTINU ..

......Zato se za muziku i može reći, da ona u sistemu umetnosti poseduje najviši stepen umetničke au tonomije. Kao takva, ona sa maksimalnim intenzitetom prožima čovekovu emotivnu dimenziju i angažuje njegove duhovne potencijale. Na taj način, doživljavanje i razumevanje muzike, bilo u kreativnom ili receptivnom aktu, između ostalog, značajno doprinosi uspostavljanju integriteta ličnosti, što je izuzetno važno u ISTINSKOJ pedagogiji, zatim negovanju smisla za prave vrednosti i to ne samo umetničke već posredstvom ovih i za sve one koje konstituišu
ljud sku kulturu uopšte ... Smatram, međutim, da je u okviru same muzike najznačajniji i najuzvišeniji činilac Božanski dar čoveku. .. GLAS...

......Starozavetni prorok Isaija, pod geslom ( ... et in principio erat cantum), ( ... U početku bejaše pevanje) poručuje ovom
nemirnom i uzburkanom svetu: ,,Probudite se svi, koji spavate u prahu i PEVAJTE!" ...

......Ljudski glas, to čudo prirode i Boga, sa svojim grlom u kome trepere zategnute glasne žice, sa svojim rezonatorima u kojima se zaokružuje i konačno formira TON, osobene boje, snage, visine i trajanje, a potekao iz mozga i srca pevača, čini da je pevanje oduvek bilo veliki, neodoljiv izazov, beskrajna radost za sve narode i rase ...

......Potrebno je međutim, mnogo strasti, ljubavi, rada, truda, znanja i odricanja do trenutka kada ONAJ POSVEĆENI oseti da je u njegovom telu zaživeo najplemenitiji muzički instrument a da je u njegovom biću zaiskrila MOĆ nad tim instrumentom i on sam zavredeo da se nazove umetnikom i onda srećan da pohrli ka zanosnim i zavodljivim svetlima scene i pozornice. Mnogi su prokrčili taj rrnovit put i zaslužili epitet vrhunskog pevača i umetnika; neki su proglašavani veličanstvenim, besmrtnim i bili voljeni do obožavanja, kao Karuzo, Pertile·, Marija Kalas, Di Stefano ... Veliki Mario del Monako, kome je pevanje bila RELIGIJA priča o BLAGOSLOVENOM DANU, kada je osetio da ga grlo sluša i da može da upravlja svojim pevačkim instrumentom ...

......Odajući na sceni tajne života i smrti, operski i koncertni pevači, ponekad umiru na samoj pozornici, kao istaknuti američki bariton Leonard Uoren. O tome, koliko ih je tek umrlo, najviše od infarkta, posle silaska sa bine, svedoči tragičan kraj slavnih tenora Encade MuraLontana, Enrika Karuza, Maria Lance, Đusi Bjerlinga, Laze Jovanovića ... Ali opet, legendarni italijanski tenor Đakomo LauriÓ Volpi, kojije izvanredno pevao i u osamdeset četvrtoj godini života, plameno uzvikuje:
,,Pevanje je MERILO svih stvari!"

......I zbilja, kako se otkrivala i razvijala muzika, tako je i ljud ski glas menjao svoje osobine dobij a jući postepeno MOĆ, da nosi ne samo ljud ske karaktere i sudbine, već i terete čitavih epoha. I danas, kada se čini da je savremena muzika pobegla od čoveka, jer je u odnosu na njega kao slušaoca i ljubitelja izgubila svoj visoki stepen umetničke autentičnosti i najneposrednije estetsko dejstvo, reči AVE MARIA kao pozdrav muzici, imaju svoju težinu i opominju nas da je ljudski GLAS sa svojom lepotom i izražajnošću, sa svojim obimom i snagom TA GRANICA, koju i nebeski let muzike svojim naj smelijim dosezanjima mora da poštuje, jer ljudskiGLAS je odBoga i kao takav, čoveku je isto što i VERA. .. A VERA, VERA je beskrajno, najsjajnije ČUDO ljudskoga SRCA. ..

......Pomenuh malopre nebeski let muzike. I taj let je periodično u prostoru i vremenu izazivao žestoke udare i pokliče, a kao posledicu stvarao još žešće ODJEKE. Burna pojava romantizma u Evropi, koji se kao duhovni i umetnički pravac pojavio na ZAPADU pod kraj osamnaestog veka, označila jetežnjuza oslobađanjemumetničkih mogućnosti u smislu sve dublje subjektivnosti, poniranja u svet osećanja, mašte i čulnih senzacija. Mora se odmah reći da je ODJEK romantizma bio višestruko značaj an za srpsku socijalnu, političku, kulturnu, umetničku sredinu, kao njen konstituent, omogućivši početak novih puteva u svim oblastima nakon istorijskog perioda srednjevekovnih obeležja, a posle dugog robovanja, buna, bežanija, ustanaka, ratova ...

......Tako se i srpska nacionalna kultura istovremeno povezana sa tradicijom i nova reformisana, izgrađivala i slavila sebe" pesmom i igrom". Naime, srpski romantičarski, umetnički stih je postavljen na temelje usmeno folklornog stiha i jezičkog izraza u onome obliku, u kome se taj izraz formirao i sačuvao u usm en ome stihu, te je tako srpska poezija dobila svoje osnovne stihovne oblike, odnosno metričke obrasce. A u muzici je bio prepoznatljiv KOD
prošlosti i tradicije, ali prezentovan uz poštovanje normi i konvencija novouspostavljene visoke kulture ( u diskursu zapadnoevropskog harm o nskog sistema).

......Poezija rodoljubivog karaktera iz pera srpskih pesnika, romantičara, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Laze Kostića i drugih, nadahnjivala je muzičke stvaraoce toga doba, Kornelija Stankovića, Roberta Tolingera, Stevana Mokranjca, Josifa Marinkovića, Davorina Jenka, kao i kompozitore mlađih i najmlađih generaciJa.

......Solo pesme gore pomenutih kompozitora, stvarane su krajem devetnaestog i u dvadesetom veku na periferiji evropskih muzičkih događanja u vreme procvata imresionizma, ali i u vreme kada poj ava muzičke moderne otkriva nove puteve stvaralaštva, ruši staru a oglašava novu estetiku. Mada su se skoro svi od naznačenih srpskih kompozitora doškolovavali u inostranstvu ( Minhen,Pariz, kasnije Prag i Beč) i neposredno bili upoznati sa najnovijim tendencijama i kretanjima kako u umetnosti uopšte, tako i u samoj muzici, njihove solo pesme ostale su predaleko od svih tih novotarija, pa može se reći i eksperimenata.

......One ni onda, ni danas pogotovu, nisu mogle iznenaditi, ni u pogledu harmonija niti oblika, pa donekle ni ritma, ali te kompozicije, od kojih mnoge, svome nastanku mogu da zahvale uzbuđenju i nadahnuću njihovih tvoradžca pred narodnom i patriotskom pesmom, komponovane u teško vreme nastajanja mlade srpske države, kao da svojim drobom ovaploćuju reči: "Pesma nas je održala njojzi hvala!" ...

......One međutim plene svojom svežom inspiracijom, koja se bez ostatka predaje strasnoj, razigranoj energiji srpskog ora (GRIVNA), svojom zanesenošću pod sjajem prirode i zvezda ( JORGOVAN GRANA, SICILIJANSKA PESMA), svojim tananim vođenjem spoljnjeg doživljaja pustoši do najdublje unutrašnje spoznaje prolaznosti i besmisla ( ELEGIJA), svojom identifikacijom sa uzbuđenjem nezadrživog devojačkog bujanja i njegovim zastojem pred moralnim zakonom srpske patrijarhalne sredine u kojoj otac treba da kaže sudbonosno DA ( NANE KAŽI TAJKU), svojom iskrenom naivnošću i besprimernom čednošću, koje se uzajamno prepliću u srcu pravoslavne smernosti (VERU J DA TELj UBIM), svojim sveobuhvatnim zamahom, koji zaokružuje i povezuje ne samo geografski spolja, već i istor ij ski, dubinski najudaljenije narode i predele (JAPAN) ... Te pesme su posvećene mladalačkom ljubavnom zanosu i uzavrelim strastima, (POD PENDžERI)
DA SU MENI OČI TVOJE) ... Sve one blješte kao titraji one iskonske lepote za ko ju je veliki Dostojevski govorio da će spasti i izmeniti svet. One kao da su svaka na svoj način izašle iz stihova:

Kroz TREPKI zanos da seješ,
so SLZI da go pomešaš,
na GRUDI da go razviješ,
so DUŠA da go uobličiš ...

......Ali okrenemo li se samo na trenutak tragičnoj srpskoj prošlosti, DISHARMONIJA diskontinuiteta srpske kulture jezovito zaboli. Uzdrhtimo pred tim prosvećivanjem koje se stvaralo u uslovima robovanja, ponižavanja, seoba, buna, tamanjenja, pogibija u jednom DAHU i u magnovenju shvatimo zašto su ta kultura i osobena umetnost iz nje iznedrena, postali i ostali DRAMA ovoga naroda, tragičnija i sudbonosnija od Hamletovog BITI il NE BITI, jer se moralo BITI bez obzira na užasnu cenu.

......Etička postojanost te DRAME datira iz predhrišćanskog vremena VEDSKIH HIMNI, kada je i formirano srpsko VJERUJU i kroz svoj jezik PRAMAJKU traje na rečima Božanske istine: OBLIKA NEMAM,ALjUBAV MI SNAGU DAJE i opstaje do današnjih dana u zavetu Kneza Lazara: Zemaljsko je za maleno carstvo, a nebesko uvek i doveka! (DILEMA CARA LAZARA),delo silno talentovanog savremenog srpskog kompozitora Milovana Filipovića, koji crpi svoju stvaralačku energiju iz primordijalnih sazvučja gore pomenutih VEDSKIH HIMNI...

......A čudesni pevač,jedan od vodećih tenora ovoga podneblja, a i šire i najšire, posvećeni umetnik Slavko Nikolić, nosio je u sebi od malena bespatiha kao fiksnu ideju ispolin sku želju da osvetli i prezentira ukupnost onoga, što je stvoreno na polju srpske umetničke solo pesme. Njegova vatrena intuicija i strastvena odlučnost uspeli su da na POČETKU tog ambicioznog i velikog projekta ostvare KOMPAKT -DISK" Biseri srpske umetničke solo pesme" sa dvadeset pesama; o kome kritičarka Marija Ćirić u Politici, između ostalog , piše: ,,U trenutku kada je naše muzičko tržište prepuno izdanja u najmanju ruku sumnjive umetničke vrednosti (i utoliko agresivnije prisutnih u javnosti), po koja iskra uliva nadu u okretanje plemenitijem i istinskijem.

......Možda odviše stidljivo do nas je stigla ijedna DRAGOCENOST srpske muzičke baštine. KOMPAKT-DISK "Biseri srpske umetničke solo pesme" tenora Slavka Nikolića, na reprezentativan način prikazuje ovaj segment naše muzike ... Budući da se na ovom albumu srećemo sa posvećenim umetnikom, uspeh stiže očekivano. Nikolić gaji izuzetno kultivisan izraz, oplemenjujući svaku muzičko- poetsku minijaturu brižljivo vajan om frazom, konkretnom diferencijacijim stilova, misli i temperamenata stvaralaca koje tumači. Oslušnimo samo SEVDAH Petra Konjovića, ELEGIJU Stevana Hristića ili burlesku RASLE TIKVE NA BUNjIŠTU Milovana Filipovića ...

......Koliko zasebnih lica, uzorno uklopljenih u ovu zbirku. To je bio briljantan početak, ali Slavko Nikolić, kao čovek beskompromisnog, kreativnog dejstva i konačnih dometa, kao umetnik koji vaskrsava stare, zaboravljene pesme KARDUČIJA Biničkog, SEVDAH, ŠAN SON, Konjovića, darujući im novu mladost i donoseći im veliku popularnost, ali i TRAGAČ, koji otkriva, inspiriše i predstavlja NOVE KOMPOZITORE i njihova dela ( čitav ciklus solo pesama Filipovića), nastavio je dalje.

......Pametovao je da će takmičenje mladih pevača na polju srpske umetničke solo pesme kad, tad eskalirati do IZAZOVA, prvo za MLADE, da se iskažu idokažunapočecimasvojim,zatim za MUZIKOLOGE da otkrivaju neopravdano zaboravljena dela iz riznice srpske prošlosti i konačno za KOMPOZITORE da nastave svoje stvaralačke avanture i podare nam nove BISERE srpske umetničke solo pesme,poput velikog srpskog kompozitora Dejana Despića i njegova tri divna, inspirativna ciklusa solo- pesama: OZON ZABORAVA, KRUG, ĐULIĆI UVEOCI; SERBIJE nadahnutog Svete Božića; ŠAŠAVE PESME originalnog, kongenijalnog Konstantina Babića; DJEVO VLADIČICE, molitve NjOJ, MAJCI BOŽJOJ, kompozitora i pijaniste Zorana Jovanovića; tananih titraja i sazvučja u solo pesmama Dimitrija Golemovića; možda da nađu uporište u stavu braće Nastasijević, Momčila pesnika i Svetomira kompozitora: OTKRITI ISTINU POSTOJANjA ZNAČI U SVEMU OSETITI JEDNO, U JEDNOME SVE I USVEMU SAMOGA SEBE! ...

......Dragom kolegi i saradniku Slavku Nikoliću, magistru pevanja, umetničkom direktoru i predsedniku žirija ovoga takmičenja, koje traje već drugu godinu, a organizovano je u saradnji sa muzičkom školom" Stevan Hristić" iz Mladenovca , uz nesebičnu, ogromnu pomoć direktorke škole Nade Torbice- Đokić, želim da istraje na svome ispolinskom putu za dobro srpske kulture. Prevazilazeći bezbrojne teškoće naročito materijalne prirode, nimalo ne štedeći sebe, radeći bez i trunke koristoljublja ili želje za isticanjem i slavom, Slavko Nikolić je izrastao u humanističkog i kulturnog pregaoca, najvišeg ranga ...

......A mladim pevačima, želim puno uspeha i nagrada. Znam, ko se takmiči, želi i da pobedi, ali zapamtite, da je najvažnija POBEDA u svome SRCU.Jedino ona trasira put do BIćA,a BIĆE je grudobran za INTEGRITET. ON pak u svome drobu, sveudilj nosi TRAGANjE za odgonetkama, koje krije ponor mladalačkog zanosa, a u čijoj dubini i skriči VEČNA ISTINA SAMOSPOZNAJE, kao ISKRA SPASENjA na putu svakog stvaralačkog zamaha i truda!

......... ŽIVELI! ...

Miodrag Čolaković

---

U NARODNOM POZORIŠTU U BEOGRADU 9.MARTA DODELJENA JE NAGRADA REVIJE MUZIKA KLASIKA mr SLAVKU NIKOLIĆU, OSNIVAČU I UMETNIČKOM DIREKTORU FESTIVALA SRPSKA SOLO PESMA - FESTIVALU OD REGIONALNOG ZNAČAJA

........Dana 09.03.2012. godine u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu svečano su uručene godišnje nagrade revije "Muzika klasika" ustanovama i pojedincima, koji su u okviru jedne kalendarske godine – 2011. ostavili najznačajniji trag na domaćoj muzičkoj sceni.
........

........Ove godine nagrade su dodeljene u 17 kategorija, na predlog eminentnog stručnog žirija, koji je svojim aktivnim prisustvom na koncertima u muzičkim centrima u zemlji, stekao uvid u dešavanja na domaćoj muzičkoj sceni, a potom dao predlog za dodelu ovog značajnog godišnjeg priznanja.

 

...Nagrada revije "Muzika klasika"

Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu.......	Mr Slavko Nikolić, osnivač i umetnički direktor.Festivala	Mr Slavko Nikolić, osnivač i umetnički direktor.Festivala
Mr Slavko Nikolić, umetnički direktor Festivala	Nada Torbica Đokić, direktor OMŠ "Stevan Hristić"	Mr Slavko Nikolić, osnivač i umetnički direktor.Festivala

 

........Festival SRPSKA SOLO PESMA –Mladenovac 2011 dobio je nagradu revije “Muzika klasika a nagradu su primili umetnički direktor Festivala Mr Slavko Nikolić i direktor OMŠ “Stevan Hristić” Nada Torbica Đokić.

........Godišnja nagrada revije “Muzika klasika” je veliki podstrek, kako za ljude koji su učestvovali u organizaciji Festivala, tako i za sve zaposlene u školi, jer doprinosi jačanju ugleda Festivala i podržava nas u naporima da i narednih godina istrajavamo u negovanju srpske muzičke tradicije. Svim učesnicima festivala mr Slavko Nikolić je darovao svoj najnoviji CD ANTOLOGIJA SRPSKE UMETNICKE SOLO PESME koje darovao učenicima i profesorima .

........Mr Slavko Nikolić, umetnički direktor Festivala "Srpska solo pesma Mladenovac 2011:
........"Nadamo se da ce muzički stvaraoci u Srbiji, naši savremenici, poželeti da stvaraju nova dela, koja ce biti izvođena i promovisana na našem Festivalu i da ce ta nova dela vrlo brzo naći put do najšire publike."
Zahvaljujemo se svim profesorima solo pevanja širom Srbije, koji su prepoznali plemenitu ideju Mr Slavka Nikolića da osnuje Fetival “Srpska solo pesma” i koji su, zajedno sa svojim učenicima, doprineli njegovom kvalitetu. Posebno zahvaljujemo prof. Vojislavu Spasiću koj je zdušno podržao festival i prof. mr Slavku Nikoliću u ime "Srpske krune" uručio Majstorski pečat za životno delo.

........Dir. Nada Torbica Đokic
........O.M.Š. "Stevan Hristic" Mladenovac

---

TAKMIČENJE SRPSKA SOLO PESMA MLADENOVAC 2011.

......Norveški književnik Gerhard Graf tvrdio je da se „najvrednije i najlepše od putovanja doživljava kod kuće: delom pre i delom posle“. I doista, radovala sam se unapred kao i svakom putovanju, a radosna sam u duši dok o ovom putovanju pišem. Indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišna rekao je da „nije najvažniji kraj puta, već samo putovanje; ići je lepše nego stići“.

......Krenusmo u maglovito novembarsko jutro na pedesetak kilometara dugi put do Mladenovca, grada iz 1882, da prisustvujemo Takmičenju „Srpska solo pesma“. Impozantna brojka od pedesetak učesnika iz sedamnaest muzičkih škola Srbije ulivala je nadu koju je naslučivao još daleki sirijski pesnik i mislilac Abul Atahia na prelasku iz VIII u IX vek da „sunce nikad ne izađe i ne zađe a da se ne dogodi neko čudo“.

......Takmičarski festival organizovan je sa ciljem da se oda počast srpskoj solo pesmi (divnog li povoda!), jednom od najlepših vidova srpskog duhovnog trajanja. Jer, kako zapisa pesnik - „Pesma nas je održala - njozi hvala!“ Solo pesme pisali su gotovo svi domaći kompozitori romantizma i XX veka. U početku školovani u inostranstvu, oni su se vraćali u otadžbinu i po ugledu na germanski lid, ali uzimajući stihove naših pesnika ispisivali su muziku koja ni danas nije zamrla, provlačeći je kao srebrnu nit u složenije zamahe svog stvaralačkog opusa.

......Davorin Jenko, tvorac dve himne, i srpske („Bože pravde“) i slovenačke („Naprej, zastava slave“) i niza komada s pevanjem, napisao je i nekoliko divnih solo pesama; Josif Marinković je po ovom vidu stvaralaštva nadmašio i najvećeg srpskog kompozitora - Stevana Mokranjca, mada njegova balada „Lem Edim“ (po Zmajevim stihovimaj i danas pobere ovacije koji god bas da je uvrsti u program svog koncerta. Zastali su na solo pesmama Stanislav Binički, tvorac prve srpske opere („Na uranku“) i Stevan Hristić, autor prvog srpskog baleta („Ohridska legenda“) i Miloje Milojević, naš prvi doktor muzikologije... U časovima predaha oni bi se zaustavili na kakvim ljubavnim stihovima da bi ih stavili u note, da bi detetu ispevali uspavanku ili se muzikom našalili.

......Upravo na ovim takmičarskim generacijama je da njihov rad ne zaborave, ali i da ga nastave, da pevaju njihove pesme i i dalje nove stvaraju. Kažu da je kompozitor Dušan Radić umro od tuge što mu se dela ne izvode. Njegove „Bele misli“ po stihovima Ljubiše Jocića premijerno su ozvučene tek nedavno, na koncertu kompozitora - akademika povodom proslave 170 godina Srpske akademije nauka i umetnosti, a čekale su na izvođenje punih 35 godina!

......Ja sam po Ničeovoj - „srećni su oni koji otkriju gde leži njihova prava dužnost“ i po mišljenju Božidara Kneževića - jedan od osnova filozofije života jeste: učiniti od dužnosti mio običaj“, a to mislim da su otkrili i moji dragi saputnici: Slavko Nikolić - „moje dete“ - koji sa podjednakim žarom peva na koncertima i snima kompakt diskove, sam organizuje turneje i nastupe, sam pravi (a ponekad čak i lepi) plakate, sam vozi do gradova u kojima nastupa, držeći se onog proverenog - „ako hoćeš da nešto bude dobro uradjeno - uradi sam!“

......Predsednik je žirija, umetnički direktor Festivala, izdao je četiri kompakt diska i uz direktorku Muzičke škole „Stevan Hristić“ u Mladenovcu gospođu Nadu Torbicu Đokić najveći teret u pripremi Takmičenja i animiranju učesnika pao je na njih. A zdušno su im pomogli i sekretar Vladimir Bulatović i članovi žirija Svetlana Vranić i Miomira Stanišić Špirić u ocenjivanju kandidata. Da li će se u Mladenovcu naslutiti budući Karuzo ili Kalasova, možda? I, da li bi i to bilo dovoljno za uspeh, jer kako je smatrao Edison - „genije je jedan odsto nadahnuća i 99 odsto znoja“ i kako kaže latinska poslovica „vrednoća u svemu najviše vredi“.

......I dalje smatram, kao i Ajnštajn, da je „mašta važnija od znanja“ i da „velika muzika uvek ide od srca“ - kako de govorio Ravel. To sam često govorila svodim đacima radeći četvrt veka u Muzičkoj školi „Stanković“, savetujući im kao i Paster - „negujte kult kritičarskog duha“, mada sam i onda, a sada još više, posle četrdesetogodi?šnjeg „kritičarskog staža“ uvidela da „ljudi traže kritiku, a očekuju pohvalu“ - kako je mudro primetio Somerset Moam.

......Došli su u malu i lepo urđenu muzičku školu u Mladenovcu đaci iz Negotina, Paraćina, Kruševca, Aranđelovca, Požarevca, Čačka, Kragujevca, Jagodine, Smederevske Palanke, Beograda... Sa ogromnim nemirom u srcu... sa tremom koja je tresla čitavo telo - a trebalo je da se to u glasu ne primeti! Neke devojke su prvi put stale na štikle i obukle večernje haljine; zaboravljali su da se poklone, da uzmu kompakt diskove umetničke srpske solo pesme u interpretaciji Slavka Nikolića (uz klavirsku saradnju Miodraga Čolakovića) koje je on poklonio svakom učesniku.

......Čitavog dana bili smo okruženi pesmom, ali i ljubaznošću i predusretljivošću domaćina. Nudili su hranu i piće, a profesori hrabrili svoje đake pred nastup. Nenad Nenić uklonio je čak i vazu sa cvećem iz sale da miris ne zasmeta kandidatima. Klavirski saradnici pomagali su im toliko da se na momente činilo da se i iz instrumenta čuju stihovi: Ljubica Stojanović, Zoran Petrović, Jasmina Vukašinović, Petar Gavriljuk, Ivan Milutinović, Miloš Stanojević, Dušan Toroman, Elena Gavrovska Stojanović...

......Zapazih milu devojku na pragu punoletstva, Andrijanu Jovanović, iz osnovne muzičke škole iz grada domaćina koja je s pažnjom ostala da čuje i sve ostale učesnike, što i jeste pravi smisao takmičenja: ne samo da se nastupom pobeđuje trema i stiče izvo?dačka rutina nego i da se sam učesnik postavi prema drugima. Osvojila je prvu nagradu u svojoj kategoriji, stilski odejlujući stare majstore od romantičarskog pred stavnika naše solo pesme i ja verujem da će ona postati dobar muzičar, ukoliko je život odvede na tu stranu i ukoliko joj i društvo prepozna talent i omoguči dalji napredak. Jer, kako je zapisao naš veliki pripovedač Velko Petrović - „Talenti su zdravlje ljudskog roda, ono najčistije u svakom društvu...

......Bez talenta se ne može. Društvo koje ne zna da ih ceni, ne zaslužuje ni da ih ima. Nad njima vajla bdeti. Treba znati baratati sa njima: dizati ih, negovati, da se prime, da ojačaju, da se razviju, da koriste“.

......U novembru dan kratko traje. Ali, kako je poziv umetnika definisao Šuman, da „šalje svetlost u dubinu ljudskog srca“, Lana Maletić, Ivana Antić, Milica Mitić, Milica Stanojlović, Stefac Mihailović, Janko Vukotić, Danilo Lazić - „stvarali su sunce tamo gde ga nema“ - kakvu je ulogu umetniku preložio francuski romansijer i esejista Romen Rolan. Jer, „dani naše mladosti, to su dani našeg sjaja“, kako je zapazio engleski pesnik, lord Bajron.

......Milici Milosavljević, Katarini Jocić, Stevanu Karancu, Jovanu Koščici (jedinom basu sa velikim rasponom glasa), Milici Jeličić - koj i su zablistali svojim glasovima poput zvezdica u tmurnom novembarskom sutonu - savetovala bih, kao i Kinezi u svojoj poslovici da „u času uspeha ne zaboravlaju svoje neuspehe“, da vredno idu dalje, jer kako zapisa Gete - „ne napredovati znači nazadovati“ i kako je konstatovao naš genije Nikola Tesla - „čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini mora propasti“.

......Dala bih im još Dušana Radovića: „Ne morate biti boli od drugih; budite samo najbolji što možete“.
Laureati takmičenja sa osvojenih apsolutnih po sto poena i najbolji interpretatori srpskih solo pesama postali su sopran Marina Džinić, koju je muzički izbrusila profesorka Svetlana Vranić i tenor Filip Čala, iz umetničke radionice Miomire Stanišić Špirić. Oboje su izveli predivne pesme Biničkog: jednostavnu, opisnu „Po polju je kiša pala“ Džinićeva je interpretirala kultivisano, nežno i sugestivno, toliko da smo gotovo osetili rominjanje kiše, a Čala - „Da su meni oči tvoje“ sa šarmom, duhom izrazitom emotivnošću, u širokom rasponu svog divnog, mladalački svežeg glasa!

......Ali, da se vratimo opet drevnim i mudrim Kinezima koji kroz poslovicu konstatovaše da je „i dragom kamenu potrebna ruka veštog majstora“. Naši draguljčići, naši laureati isklesani su na najbolji način!

Godrana Krajačić